Profesor kapetan i lekcija o životu

Đavli, a i anđeli pride, leže u detaljima
Sep 21 / Denis Daničić
Since the emergence of online learning, there has been a discussion on whether onlinePonekad život donese trenutke koji vas podsete na ono što je istinski važno. Ovog leta doživeo sam jedan takav, da ga ni mašta ne bi učinila lepšim. Devetog septembra krenuli smo na jednodnevno krstarenje duž zapadne obale Tasosa. Bilja je želela da taj dan bude najlepši na odmoru.

Tiho prepodne, leto još uvek diše poslednje daške topline dok turistički žamor polako zamire. Tasos, sa svojim skrovitim plažama i netaknutim uvalama, postaje utočište za one koji traže mir, spolja i iznutra. Bilja je, kao i uvek, imala savršenu ideju – idemo na krstarenje malim brodićem do onih mesta gde se može stići samo morem. Bio je to njen rođendanski poklon, ali ni ona nije znala koliko će taj dan ostati nezaboravan.

Kapetan Vasilis – Tch Yachting – Thassian Cruises Hellas Day Cruises

Kapetan Vasilis, zapovednik naše male lađe, bio je čovek sa morem u očima i spokojem koji dolazi samo sa velikim iskustvom. Njegova verna saputnica, maca koja ga prati na svakom putovanju, bila je znak da smo u pravim rukama, nekoga ko vidi svet i ispod površine. Svako jutro ona je na brodu, sa malim zvoncetom na ogrlici koje treperi u ritmu talasa. A, Vasilis? On je nosi u srcu, kao simbol nečeg većeg od ljubavi prema životinjama – možda ljubavi prema samom životu?

Plovidba je počela u deset izjutra, a more nas je dočekalo u najboljem izdanju – kristalno bistro, smaragdno i prijatno sveže. Bilo nas je šačica – dvoje putnika iz Engleske, dvoje iz Rumunije, Vasilisov sin i mi. Sunce je lagano peckalo dok smo skakali u vodu, plivali uz jata riba i ronili u skrivenim lagunama. Na brodu smo imali sve što treba – muziku, hranu, piće i uživanje u trenutku, ali nismo znali da kapetan ima tajni plan.

Poslednje odredište bila je taverna Alfas u Skala Mariesu. Sedeli smo za drvenim stolovima, okruženi živopisnom obalom i zvukom talasa. Dok sam prelistavao fotke sa broda, učinilo mi se da čujem tonove poznate melodije, one koju je Bilja puštala jutros. Da, da, to je “Happy Birthday” od Stivi Vondera. Hah, rekoh sebi, koja slučajnost. Ali, melodija je postajala sve glasnija… Tada se pojavio kapetan Vasilis, zajedno sa osobljem restorana, noseći tortu sa svećicom u obliku znaka pitanja.

U tom trenutku sve je stalo. Pogledao sam Bilju, ali ni ona nije znala o čemu se radi. Vasilis je uz blagi osmeh rekao: “Primetio sam datum na vašem pasošu i ovo je mali znak pažnje od nas…” Bez da smo znali i da je iko nagovestio, Vasilis je samoinicijativno odlučio da mi pripremi rođendansko iznenađenje! Ostalo je samo da poželim želju i dunem u svećicu. Ja u šoku, oko mene razdragani ljudi, aplauz, osmesi, zagrljaji…

Torta je bila domaća i savršena, Švarcvald, a ja sretan i zatečen kao dete. Nema šta, pravo iznenađenje. Kao u filmu, kad protagonista otvori vrata i upali svetlo… Taj trenutak će ostati u sećanju zauvek, urezan pažnjom – onom iskrenom, toplom ljudskom kojom nas je Vasilis zatekao. Pažljiv na detalje, prepoznao je neizgovorenu želju i pružio ono što se novcem ne može kupiti.

Dok smo se vraćali prema Potosu, gledao sam ga kako mirno upravlja brodom, kao da je ceo svet stao u njegove ruke. Zamolio sam ga za fotografiju i zahvalio se od srca. Život male stvari čine velikim – trenuci koje stvaramo za druge su oni koje pamtimo zauvek. Kapetan Vasilis bio je više od kapetana, kako smo i slutili. On je profesor života koji nas je podsetio da su pažnja, ljubaznost i briga za druge ono što pomera svet, čoveka po čoveka.
Kreirano pomoću