Denis Daničić

Jan 19

Proton Fondacija i pravo na izbor: Među javom i međ snom

Živimo u vremenu u kojem lični podaci nisu sporedni efekat digitalnih usluga, već njihova osnovna sirovina. Veliki tehnološki sistemi – pre svega Google, Microsoft i Meta – izgradili su poslovne modele u kojima se ogromne količine podataka prikupljaju, analiziraju i koriste za optimizaciju usluga, oglašavanje i predikciju ponašanja korisnika. Svaki klik, pretraga ili lokacija postaju deo šire slike o tome ko smo i kako se ponašamo.

Dugo smo taj model prihvatali bez većeg otpora. Jer, usluge su bile besplatne, funkcionalne i sve bolje integrisane. Tek sa godinama upotrebe postalo je jasno koja je cena tog komfora. Skandali poput Kembridž Analitike, masovni incidenti sa procurelim podacima, kao i praksa velikih igrača da podrazumevano analiziraju sadržaj koji ostavljamo onlajn, radi profilisanja i personalizacije usluga, postepeno su narušavali poverenje korisnika. Iako su neke od tih praksi formalno ukinute, osećaj nelagode je i dalje prisutan.

U poslednjih nekoliko godina taj osećaj je dodatno pojačan razvojem veštačke inteligencije. Podaci se više ne koriste samo za personalizaciju, već i za treniranje modela čiji efekti ostaju trajni. Jednom kada se ti podaci uključe u proces učenja, njihov uticaj se ne isključuje tako jednostavno. Za deo korisnika je ta neizvesnost – gde završava moj sadržaj i čemu će služiti sutra – postala prelomna tačka. Hteli ne hteli, primorani smo da razmislimo kome i zašto ukazujemo svoje poverenje.

U tom kontekstu pojavljuje se kompanija Proton.

Projekat pokrenut 2014. godine od strane grupe naučnika okupljenih oko CERN-a nije nastao kao pokušaj da se napravi bolji Gmail, već kao reakcija na dominantni model u kojem privatnost gotovo uvek trpi na uštrb komfora. Ideja je bila da se izgradi ekosistem digitalnih alata u kojem su korisnici klijenti, a ne proizvod, i u kojem zaštita privatnosti nije sekundarna stavka, već polazna osnova.

Proton je započeo svoj razvoj kroz uslugu kriptovane imejl komunikacije, ali je vremenom prerastao u širi ekosistem koji obuhvata mejl, VPN, menadžer lozinki, skladištenje fajlova, kalendar i druge alate za produktivnost. Danas broji više od 100 miliona registrovanih naloga širom sveta. Iako je to i dalje zanemarljivo u poređenju sa korisničkim bazama velikih tehnoloških kompanija, broj je dovoljan da se postavi razumno pitanje: zašto je to tako i šta je to što Proton čini tako privlačnim?

Ovaj tekst nema ambiciju da preporučuje Proton niti da kritikuje one koji ga ne koriste. Njegova svrha je da, iz perspektive prakse i iskustva, pokuša da razume razloge rasta njegove popularnosti, ali i da sagleda kakve kompromise takav izbor sa sobom nosi. Jer pitanje danas nije da li su veliki sistemi loši, niti da li je privatnost apsolutna vrednost, već koliko smo svesni onoga što prihvatamo dok biramo alate koje svakodnevno koristimo.

Da bi se razumela privlačnost Protona, neophodno je prvo sagledati stanje privatnosti kod dominantnih tehnoloških giganata u 2026. godini. Iako su se prakse direktnog špijuniranja korisnika u svrhu ciljanog oglašavanja formalno smanjile pod pritiskom regulativa poput GDPR-a, pojavio se novi, suptilniji i potencijalno dalekosežniji način upotrebe korisničkih podataka – kroz treniranje modela veštačke inteligencije.

Kompanije poput Googla, Mete i Microsofta našle su se u središtu rasprava o tome kako se podaci iz njihovih ekosistema – Gmail, Google Drive, Facebook, Instagram i Microsoft 365 – koriste u razvoju AI alata kao što su Gemini, Llama i Copilot. Sve ove kompanije javno tvrde da se privatni sadržaj korisnika, poput mejlova, poruka ili fajlova, ne koristi za treniranje javnih AI modela bez eksplicitnog pristanka. Međutim, granice između privatnog sadržaja, unapređenja usluga i tzv. „pametnih funkcija“ postaju sve teže razumljive prosečnom korisniku.

Google, na primer, navodi da se podaci koriste za unapređenje i personalizaciju usluga, što uključuje funkcije koje podrazumevaju analizu sadržaja radi predloga, pretrage i automatizacije. Microsoft, sa druge strane, formalno pravi jasnu razliku između korporativnih podataka u okviru Microsoft 365 Copilota, koji se ne koriste za treniranje javnih modela, i podataka individualnih korisnika, gde su pravila fleksibilnija i manje intuitivna.

Najkontroverzniji pristup demonstrirala je Meta. U maju 2025. godine, organizacija za zaštitu privatnosti NOYB podnela je žalbu protiv ove kompanije, navodeći da planira da iskoristi gotovo dve decenije nagomilanih korisničkih podataka – uključujući javne objave, fotografije i komentare – za treniranje AI sistema, a bez eksplicitnog pristanka korisnika, pozivajući se na pravni osnov legitimnog interesa. Ovaj slučaj jasno ukazuje na prestrojavanje u načinu razmišljanja: podaci se više ne koriste samo za trenutnu monetizaciju, već postaju trajni deo neuronskih mreža.

Ovakav trend potvrđuju i analize organizacija poput Mozilla Fondacije, koja kroz Privacy Not Included vodič kontinuirano ukazuje na nedostatak transparentnosti u vezi sa AI aplikacijama. Korisnicima često nije jasno koji se podaci koriste za treniranje, kako se čuvaju i ko ima pristup tim procesima. Razlika između prikupljanja anonimne telemetrije i dubinske analize ličnog sadržaja postaje sve manje vidljiva, naročito van tehničkih krugova.

Vrednost korisničkih podataka više nije samo u tome šta govore o pojedincu, već i u doprinosu sistemima koji će oblikovati dalji razvoj društva. Upravo taj osećaj gubitka kontrole nad sopstvenim digitalnim identitetom predstavlja jedan od ključnih razloga zbog kojih svesniji deo korisnika počinje da razmatra alternative poput Protona.

Poverenje u digitalnom svetu je krhko i sporo se gradi. Za kompaniju čiji je osnovni proizvod privatnost, poverenje nije marketinška poruka, već egzistencijalni uslov. Proton svoju poziciju gradi oslanjajući se na tri stuba oslonca: pravni i fizički okvir u kojem posluje, poslovni model vođen jasnom misijom, i naglašenu transparentnost. Zajedno, ovi elementi čine narativ koji se suprotstavlja dominantnom modelu nadzornog kapitalizma i objašnjava zašto Proton privlači određene korisnike.

Izbor Švajcarske kao sedišta kompanije ima svoju simboličku vrednost, ali i praktičnu stranu. Švajcarska ima stroge zakone o zaštiti privatnosti i nalazi se van jurisdikcije Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Takođe, nije član obaveštajnih saveza, što je čini otpornijom na zahteve za masovni nadzor. Svaki zahtev za pristup korisničkim podacima mora proći sudsku proceduru, a zbog end-to-end enkripcije, čak i u slučaju pravnog naloga, dostupni podaci su kriptografski zaključani i nečitljivi.

Kad se kaže Švajcarska, to nije samo geografski pojam, već signal institucionalne stabilnosti. Ipak, pravni okvir sam po sebi nije dovoljan.

Zato Proton insistira i na fizičkoj kontroli infrastrukture. Kompanija poseduje i upravlja sopstvenim serverima i mrežom, izbegavajući zavisnost od velikih cloud provajdera poput Amazona, Microsofta i Googla. Protonovi data centri smešteni su na lokacijama sa visokim stepenom fizičke zaštite. Jedan od njih nalazi se u bivšem vojnom bunkeru u Atinghauzenu, ispod kilometar debele granitne stene. Drugi važni serveri poput Secure Core VPN infrastrukture, nalaze se u podzemnim objektima u Švedskoj i na Islandu. Ove lokacije su birane ne samo zbog fizičke bezbednosti, već i zbog lokalnih zakona o privatnosti.

Dodatni nivo kontrole Proton ostvaruje članstvom u RIPE NCC, što im omogućava da upravljaju sopstvenim adresnim prostorom kao lokalni internet registar. Time dodatno smanjuju zavisnost od internet provajdera i povećavaju kontrolu nad mrežnim saobraćajem.

Važno je, međutim, zadržati meru. Ni švajcarska jurisdikcija nije apsolutna garancija. Sama kompanija je to implicitno priznala kada je javno saopštila da bi razmotrila napuštanje Švajcarske u slučaju usvajanja restriktivnijih zakona o nadzoru. Taj potez je bio jasna poruka da lojalnost kompanije nije vezana za državu, već za principe na kojima počiva njen poslovni model.

Protonove usluge posluju kroz Proton AG, švajcarsku kompaniju koja je od juna 2024. godine u većinskom vlasništvu neprofitne Proton Fondacije sa sedištem u Ženevi. Ovom promenom vlasničke strukture, kontrola nad poslovanjem formalno je vezana za dugoročnu misiju, a ne za tržišne interese i rast profita.

Kako je tada objasnio izvršni direktor Andy Yen, cilj ove promene bio je da se zaštita privatnosti trajno ugradi u upravljanje kompanijom, uz jasno ograničavanje uticaja tržišta i potencijalnih budućih investitora na njen strateški pravac.

Upravni odbor fondacije čine ljudi sa jasnim biografijama i reputacijom van same kompanije. Među njima su Tim Berners Lee, tvorac World Wide Weba, i Karisa Veliz, profesorka filozofije i etike na Univerzitetu Oksford, koja se godinama bavi pitanjima privatnosti i uticaja tehnologije na društvo.

To, naravno, ne znači da Proton AG ne mora da posluje profitabilno – naprotiv. Održivost je preduslov svake ozbiljne usluge. Razlika je u tome što profit ovde nije krajnji cilj, već sredstvo za dugoročno očuvanje misije zbog koje je kompanija i nastala.

Ovaj model direktno se nadovezuje na način finansiranja. Proton je jedna od retkih tehnoloških kompanija koja je došla do značajnog uticaja bez rizičnog kapitala. Nakon početnog crowdfundinga, kompanija se finansira isključivo kroz pretplate korisnika. Time se uspostavlja jasan odnos: korisnici plaćaju uslugu, a kompanija im zauzvrat duguje funkcionalnost i diskreciju. Ne postoji skriveni interes u monetizaciji podataka, jer bi to direktno potkopalo celu ideju i poslovni model.

Treći stub poverenja je transparentnost. Za razliku od „verujte nam na reč“ gore pomenutih velikih igrača, Proton dosledno primenjuje princip proverljivosti. Sve ključne aplikacije – Proton Mail, VPN, Pass, Calendar i Drive – dostupne su kao open-source softver. To omogućava nezavisnim istraživačima i bezbednosnim stručnjacima da kontinuirano proveravaju da li softver radi ono što tvrdi, ili se nešto skriva.

Svesni da većina korisnika neće analizirati izvorni kod, Proton dodatno angažuje nezavisne bezbednosne firme za reviziju svojih sistema. Kriptografska arhitektura je, između ostalog, revidirana od strane Securituma, a kompanija je prošla i SOC 2 Type II reviziju. Izveštaji se objavljuju javno, čime se transparentnost pretvara iz apstraktnog principa u proverljivu praksu. U industrijama VPN tržišta, gde su neproverljive tvrdnje česte, ovakav pristup predstavlja jasnu diferencijaciju.

Proton Mail je proizvod koji je definisao ceo ekosistem i, kao i kod Gmaila, ostaje njegova centralna tačka. Njegova vrednost ne leži u broju funkcija i integracijama, već u fundamentalno drugačijem bezbednosnom modelu.

Za razliku od klasičnih mejl servisa, gde provajder ima tehničku mogućnost uvida u sadržaj poruka, Proton Mail se oslanja na end-to-end i zero-access enkripciju. Poruke između Proton korisnika kriptuju se na samom uređaju i skladište u nečitljivom obliku, dok su poruke primljene od korisnika van Proton sistema zaštićene tako da samo vlasnik Proton naloga može da im pristupi. Ovakav model premešta odgovornost u ruke korisnika: zaboravljena lozinka znači i trajni gubitak podataka, jer kompanija tehnički tu ne može da pomogne.

Postoje, naravno, i neka ograničenja. Metapodaci poput pošiljaoca, primaoca i naslova poruka nisu end-to-end kriptovani, što je ograničenje samog imejl protokola i tu nema pomoći. Zbog bezbednosnog modela, sadržaj poruka nije moguće pretraživati na serveru, već isključivo lokalno na uređaju korisnika, što je sporije i manje uglađeno u poređenju sa servisima na koje su mnogi navikli.

Integracije sa drugim programima su ograničene. Do pre nekoliko godina, jedini način da se Proton Mail koristi u poznatim desktop klijentima poput Outlooka ili Thunderbirda bio je preko Proton Bridge aplikacije, koja u pozadini funkcioniše kao lokalni server za enkripciju.

Danas Proton nudi i sopstvenu desktop aplikaciju za Windows i macOS, koja omogućava direktan pristup mejlu i kalendaru bez pregledača, uz iste bezbednosne principe kao veb klijent. Verzija za Linux je dostupna u beta fazi.

U zamenu za te kompromise, korisnik dobija ono što je retkost u svetu imejla: tehničku garanciju da sadržaj poruka nije dostupan provajderu, niti bilo kome drugom u hijerarhiji, horizontalno ili vertikalno.

Proton VPN je nastao kao logičan nastavak imejl filozofije, ali primenjene na ceo internet saobraćaj. Razlika u odnosu na konkurenciju je arhitektura na kojoj počiva.

Secure Core mehanizam, koji rutira saobraćaj kroz servere u jurisdikcijama sa snažnim zakonima o privatnosti, poput Švedske i Islanda, nije namenjen prosečnom korisniku. On postoji za situacije u kojima je pretnja nadzor na nivou države ili kompromitacija infrastrukture. Za većinu ljudi to će biti suvišno, ali upravo ta vrsta prekomerne zaštite objašnjava zašto je Proton VPN stekao poverenje novinara, aktivista i organizacija koje rade u represivnim okruženjima.

Uz to dolaze i standardi koji se danas očekuju od svakog ozbiljnog VPN softvera: otvoreni protokoli, striktna no-logs politika potvrđena nezavisnim revizijama i zaštita od analize mrežnog saobraćaja sa blokiranjem zlonamernog sadržaja. Proton se tu posebno ističe sa besplatnim planom, koji nudi neograničen protok bez oglasa i monetizacije podataka, što je u VPN industriji gotovo presedan.

Pravi domet ovog proizvoda vidi se u kriznim situacijama, gde nagli skokovi u broju korisnika prate većinu političkih nemira na planeti, kao i pokušaje cenzure interneta.

Proton Pass je najmlađi deo ekosistema, ali je u kratkom periodu privukao veliku pažnju zbog kombinacije sigurnosnog modela i velikodušnog besplatnog plana. Za razliku od nekih etabliranih konkurenata, Proton Pass nema istoriju bezbednosnih incidenata, što u ovom segmentu tržišta ima veliku težinu.

Tehnički, oslanja se na end-to-end enkripciju na nivou pojedinačnih stavki iz sefa, uz dodatnu zaštitu metapodataka. Funkcije poput imejl aliasa, integrisane dvostruke autentifikacije i podrške za passkeys nisu revolucionarne same po sebi, ali su dosledno uklopljene u ekosistem koji ne zavisi od prikupljanja korisničkih podataka. Njegova tržišna prednost nije u tome što nudi više, već što nudi dovoljno dobro bez dodatnih troškova. Zas više informacija o ovom proizvodu, pogledajte članak Menadžeri lozinki iz ptičije perspektive, sa pripadajućoj analizom srodnih proizvoda.

Proton Drive, Docs, Sheets, Calendar i Meet predstavljaju pokušaj da se ponudi kompletan set alata koji ne zavisi od nadzornog modela. Tehnički gledano, ovo je najteži deo ambicije: spojiti kolaboraciju u realnom vremenu sa end-to-end enkripcijom.

Rezultat je funkcionalan, ali još uvek ograničen sistem. Osnovne potrebe su pokrivene, ali napredne funkcije koje nude veliki igrači i dalje nedostaju. To nije skriveno, niti se to pokušava – Proton ovde otvoreno prihvata da je privatnost u suprotnosti sa maksimalnom udobnošću.

Novi proizvodi poput Authenticatora i AI asistenta, kao i akvizicije servisa za imejl aliase i beleške, jasno pokazuju dugoročnu strategiju: izgradnju ekosistema koji pokriva većinu proizvoda iz digitalne korpe svakog korisnika, ali pod određenim uslovima.

Proton Mail: jaka enkripcija i visoka bezbednost sa ograničenjima u pretrazi i integracijama
Proton VPN: ozbiljna infrastruktura, dokazana vrednost u kriznim situacijama
Proton Pass: moderan menadžer lozinki bez incidenata u prošlosti
Dodatni alati: Funkcionalni, ali manje uglađeni od Big Tech alternativa

Tržišni podaci su neumoljivi. Prema procenama kompanije 6sense za 2025. godinu, Proton Mail drži oko 0,28% tržišta hostovanih imejl servisa, dok Gmail zauzima gotovo 40%. Ova disproporcija jasno pokazuje koliko su duboko ukorenjeni ekosistemi velikih tehnoloških kompanija i koliko je teško konkurisati ne samo proizvodom, već i navikom.

Ipak, apsolutni brojevi govore drugačiju priču. Proton je u aprilu 2023. objavio da je premašio 100 miliona registrovanih naloga, u poređenju sa oko 70 miliona sredinom 2022. godine. U poređenju sa Alfabetom (Google) to je statistička greška, ali u kontekstu kompanije koja se finansira isključivo pretplatama – to je dokaz održivosti modela zasnovanog na privatnosti.

Demografija korisnika dodatno osvetljava Protonovu poziciju. Dok Gmail koristi praktično svako, Proton privlači specifične grupe: novinare, aktiviste, istraživače, ali i sve veći broj redovnih korisnika i manjih firmi koje su svesne implikacija nadzornog kapitalizma. Podaci Similarweba pokazuju da je najveći deo korisnika Proton Mail-a u starosnoj grupi od 18 do 24 godine, što sugeriše da mlađe, digitalno pismenije generacije pokazuju veće interesovanje za privatnost. Geografski, pored SAD kao najvećeg pojedinačnog tržišta, značajan deo saobraćaja dolazi iz zemalja sa restriktivnim političkim režimima, što potvrđuje ulogu Protona kao alata za zaobilaženje cenzure i očuvanje digitalne slobode.

Percepcija Protona među korisnicima često je polarizovana i snažno je povezana sa očekivanjima. U stručnim recenzijama na portalima poput PCMaga i TechRadara, Protonovi proizvodi redovno dobijaju visoke ocene, pre svega zbog bezbednosne arhitekture, transparentnosti i izdašnih besplatnih planova. Na forumima poput Reddita, kompanija se često hvali zbog doslednosti u svojoj misiji i open-source modela.

Međutim, platforme za korisničke recenzije poput Trustpilota otkrivaju drugu stranu priče. Analiza komentara ukazuje na tri ponavljajuće tačke nezadovoljstva:

Korisnička podrška - Najčešća i najglasnija zamerka odnosi se na podršku. Korisnici se žale na sporu reakciju, koja neretko traje i danima, pa i nedeljama, kao i na rigidnost u rešavanju problema, naročito onih vezanih za naplatu. Odsustvo live chata ili telefonske podrške za individualne korisnike dodatno produbljuje osećaj distance između kompanije i korisnika.
Upotrebljivost i tehnički problemi - Iako se interfejs ocenjuje kao čist i razumljiv, korisnici prijavljuju niz tehničkih problema. U recenzijama se navode primeri nestabilnih VPN konekcija, problema sa rutiranjem saobraćaja u specifičnim aplikacijama, bagovi u Proton Drive-u koji se doživljava kao nedovoljno zreo proizvod, kao i povremeni problemi sa automatskim popunjavanjem Proton Passa.
Utisak nedovoljno povezanog ekosistema - Česta zamerka je osećaj da Proton još uvek funkcioniše kao skup pojedinačnih alata pod jednim nalogom, a ne kao istinski integrisan ekosistem. Korisnici navode da, iako Mail i Calendar funkcionišu stabilno, Drive i prateći alati zaostaju po funkcionalnostima, a prelazak između servisa nije uvek fluidan. U poređenju sa Google Workspace ili Microsoft 365 platformama, nedostaju dublje integracije na koje su mnogi navikli.

Tržišni položaj: Proton je i dalje mali igrač u poređenju sa Big Tech gigantima, ali beleži stabilan rast korisnika i prihoda.
Demografija: Posebno je privlačan mlađim korisnicima i populaciji u zemljama sa ograničenom slobodom interneta.
Pohvale: Bezbednost, transparentnost, open-source pristup i izdašni besplatni planovi.
Kritike: Spora korisnička podrška, povremeni tehnički problemi i utisak da ekosistem još nije potpuno sazreo.

Suštinski izazov za Proton leži u konfliktu između maksimalne zaštite i maksimalne produktivnosti. Ekosistemi poput Google Workspace-a i Microsofta 365 nude visok nivo integracije, snažne kolaborativne alate i sve prisutnije AI asistente upravo zato što imaju dubok uvid u korisničke podatke i potrebe. Njihova arhitektura je od početka građena oko prikupljanja i obrade informacija radi optimizacije usluga.

Proton ide suprotnim putem. Njegova infrastruktura, zasnovana na end-to-end i zero-access enkripciji, namerno isključuje mogućnost analize sadržaja. Rezultat je znatno viši nivo privatnosti, ali i niz neizbežnih ograničenja. Pretraga je sporija, integracije sa spoljnim servisima su ograničene, a razvoj naprednih AI funkcija koje zavise od korisničkih podataka problematičan je i tehnički i konceptualno.

Analize alata za automatizaciju, poput Zapiera, indirektno pokazuju da Proton briljira u domenu bezbednosti, ali zaostaje u okruženjima gde su automatizacija i brzina najvažniji. Za korisnike čiji je rad vezan za neprekidan tok informacija i tesnu povezanost alata, prelazak na Proton može delovati kao svesni korak unazad. U praksi, većina ljudi i dalje bira rešenja koja nude najmanje trenja u svakodnevnom radu, čak i po cenu veće izloženosti Velikom bratu.

Ovu napetost dobro ilustruje i postojanje alata poput Mailbirda. Mailbird pokušava da reši problem produktivnosti kroz objedinjeni inboks i brojne integracije, dok se oslanja na bezbednosni model provajdera koje korisnik povezuje. Proton Mail se može koristiti unutar Mailbirda preko Proton Bridge-a, ali to zahteva dodatnu konfiguraciju i pretplatu, što povećava složenost implementacije. Time se jasno oslikava stanje na tržištu: korisnici žele i privatnost i komfor, ali su često primorani da biraju jedno od ta dva.

Proton je svestan ovih ograničenja i ne pokušava da ih ignoriše. Njihovi javni planovi razvoja i ankete zajednice pružaju dobar uvid u to gde kompanija vidi svoju budućnost.

Prema Proton Community anketi iz 2024. godine, najtraženiji novi proizvod je privatni internet pregledač, za koji se izjasnilo 48% ispitanika. Slede enkriptovana chat aplikacija (33%) i dodatni alati za rad sa dokumentima (24%), koji su sada već i dostupni. Ovi podaci pokazuju da korisnici žele zaokružen i održiv ekosistem koji može da zameni servise velikih tehnoloških kompanija. Akvizicija Standard Notes-a uklapa se u taj pravac i ukazuje na dugoročnu strategiju.

Kod postojećih proizvoda, prioriteti su takođe pragmatični. Više od polovine korisnika Proton Passa navodi potrebu za potpunom offline funkcionalnošću, dok se kod Proton Drive-a najčešće traže jednostavniji protok fajlova iz Maila i naprednije mogućnosti rada sa dokumentima. Razvoj nativnih desktop aplikacija za Pass i Drive ide upravo u tom smeru – ka stabilnijem i predvidljivijem korisničkom iskustvu.

Na duže staze, Proton razmišlja i o tehnološkim pretnjama koje tek dolaze. U tehničkim beleškama i javnim diskusijama pominje se istraživanje kvantno-otporne enkripcije, kao priprema za budućnost u kojoj bi postojeći kriptografski standardi mogli biti dovedeni u pitanje. To sugeriše da Proton ne vidi privatnost kao trenutni trend, već kao dugoročnu obavezu.

Za mene ovo nije teorijska rasprava o privatnosti, niti pokušaj da se zauzme strana u sukobu malih i velikih. Deo mog posla podrazumeva rad sa informacijama koje zahtevaju visok nivo poverenja – internim analizama, tehničkom dokumentacijom, kao i komunikaciju koja mora da ostane zatvorena. U sajber bezbednosti, ugovor o poverljivosti je osnova saradnje i ako to ne možete da obezbedite, i formalno i praktično, sve drugo pada u vodu.

To posebno dolazi do izražaja u odgovorima na incidente. Kada radite u kompromitovanom okruženju i nemate jasnu sliku dokle je napadač stigao, stalno imate osećaj da vam neko diše za vratom. U takvim situacijama, zatvoren i pouzdan kanal komunikacije postaje važan koliko i forenzička analiza. Nije to pitanje paranoje, već nataloženog iskustva.

Proton sam počeo da razmatram iz potrebe. Kao servis koji se sve češće spominje i preporučuje, zaslužio je da se proveri bez prevelikih očekivanja i predrasuda. Istražio sam šta nudi i otvorio nalog – za početak besplatan – pa da vidimo kako se ponaša u praksi.

Istovremeno, važno je biti pošten prema tehnologijama koje nas služe decenijama unazad. Dobar deo karijere izgradio sam na uslugama velikih tehnoloških kompanija i nikada ih nisam doživljavao kao neprijatelje, niti smatram da su problem same po sebi. Bez njih, mnogi servisi koje danas uzimamo zdravo za gotovo ne bi ni postojali. Ne treba biti licemer, ali treba zadržati pravo izbora i razumeti čime se šta plaća. Kada znam koja je cena – bilo da je u pitanju novac, komfor ili deo privatnosti – odluka je moja.

Zato za mene ovo nije bekstvo iz jednog sveta, niti bezuslovno prihvatanje drugog. Microsoft i Google i dalje imaju svoje mesto u mojoj produkciji. Proton vidim kao alat za situacije u kojima kontrola nad informacijama mora biti jasno definisana i ograničena, bez iznenađenja.

Uz to, postoji još jedan motiv. Uvek ću podržavati proizvode koji stavljaju ideju ispred profita. U mom poslu, to nije ideološka odluka, već profesionalna i lična.

Zakažite razgovor

Želite da se raspitate u vezi in-house obuka? Unesite vašu e-mejl adresu i javićemo vam se uskoro.