№0957

Napadi

2. NOV 2026.

↳GMO Internet

Japanski GMO odbio da isplati ucenjivače i ponudio milion dolara za informacije o napadačima

Japanska internet kompanija GMO odbila je da plati oko 8 milijardi jena, približno 50 miliona dolara, koliko su napadači tražili posle upada u njen servis, i umesto toga ponudila do milion dolara za informacije koje će dovesti do njihovog hapšenja. Program nagrada otvoren je 28. oktobra, a do 30. oktobra stiglo je 428 prijava. Napadnut je Onamae.com Desktop Cloud, servis koji iznajmljuje udaljene Windows računare, najčešće trgovcima na deviznom tržištu kojima automatski programi za trgovanje rade bez prekida. GMO je upad otkrio 20. oktobra, kad je ustanovio da je neko u okruženja određenog broja njegovih klijenata ubacio maliciozne programe. Ugroženo je bilo do 26.739 servera, pa je servis od 21. oktobra ugašen u celosti. Istog dana stigao je mejl sa zahtevom za otkup. Napadači su zapretili da će objaviti podatke klijenata i pokrenuti ransomver na povezanim računarima, pa je GMO 27. oktobra poručio klijentima da naprave rezervne kopije, isključe računare sa mreže i izvuku kabl iz struje. Ransomver se nije aktivirao, ali su napadači objavili podatke za koje tvrde da su klijentski. Neki klijenti prijavili su trgovine na svojim nalozima koje nisu sami pokrenuli. Nagrada je ukupna, a ne po prijavi, i isplaćuje se samo za proverljive informacije o ljudima, serverima, domenima ili tokovima novca koje dovedu do hapšenja ili međunarodne poternice. Svaki aktivni korisnik dobija po 5.000 jena, a potvrđeni gubici od neovlašćenih trgovina biće posebno nadoknađeni.

№0956

Napadi

2. NOV 2026.

↳SecurityLab

Hakteristi tvrde da su iz ruskog Rosstata izneli 23 TB podataka, Rosstat poriče

Ruska savezna služba za statistiku Rosstat potvrdila je da je od 29. oktobra do 1. novembra bila meta ciljanih napada, ali tvrdi da baze podataka nisu kompromitovane i da poverljivi podaci nisu procureli. Za napad su se oglasile dve grupe: Silent Crow, koju mediji opisuju kao proukrajinsku, i beloruski Sajber partizani. Obe su u Rusiji u julu proglašene ekstremističkim. U noći uoči 1. novembra na saveznim i regionalnim stranicama Rosstata pojavili su se njihovi logotipi i poruka na beloruskom: „Niko neće izbeći odgovornost“. Sajt je zatim radio sa prekidima, a deo regionalnih stranica bio je nedostupan. Grupe tvrde da su imale kontrolu nad oko 25.000 računara i servera i da su iznele 23 terabajta podataka. Među njima su, prema njihovim rečima, podaci popisa stanovništva, interna dokumenta i podaci o stvarnim gubicima ruske vojske u Ukrajini. Uzorak koji bi to potvrdio, prema dostupnim izveštajima, za sada nije objavljen. Rosstat napad opisuje kao pažljivo pripremljenu operaciju u kojoj je učestvovao veliki broj stručnjaka sa više geografskih lokacija. Istraga je u toku, uz učešće organa reda.

№0955

Napadi

2. NOV 2026.

↳SPF Finances

Belgijska poreska uprava ugasila e-servise tri dana pred rok za podnošenje poreskih prijava

Belgijski poreski portali ponovo rade od 31. oktobra, posle tri dana prekida, a poreska uprava tvrdi da napadač nije izneo nijedan podatak. U noći između 27. i 28. oktobra uprava je otkrila napadača u svojim sistemima i sama ugasila MyMinfin, portal preko koga građani i firme podnose poreske prijave i vide svoje poreske podatke. Neoperativni su bili i Tax-on-Web i Biztax, a do roka za predaju dela prijava ostala su tri dana. Prema saopštenju od 29. oktobra, upad su bezbednosni alati i nadzor otkrili za nekoliko sati. Napadač, kako kaže uprava, nije stigao dovoljno daleko da preuzme kontrolu nad aplikacijama ili dođe do podataka. Delovi sistema koji su možda kompromitovani odvojeni su od ostatka, a servisi su vraćani u rad u izolovanom okruženju. Rok za prijave koje su dospevale oko 31. oktobra pomeren je na 16. novembar. Slučaj istražuju belgijska federalna policija i nacionalni Centar za sajber bezbednost. Kako je napadač ušao i ko je, nije saopšteno. Nedelju dana pre napada, 21. oktobra, uprava je preventivno ugasila svoje informativne sajtove zbog kritičnih propusta u PHP-u, o kojima smo tada pisali. Zvanične veze između ta dva događaja za sada nema.

№0954

Napadi

2. NOV 2026.

↳Chainalysis

Provaljen Chainalysis, kompanija specijalizovana za praćenje ukradenih kriptovaluta

Alate kompanije Chainalysis koriste policije, državne agencije, kripto-berze i banke da prate ukradene kriptovalute. Kompanija je potvrdila provalu u svoje interne sisteme. Tvrdi da je napadač koristio „ofanzivne agentske tehnike“, odnosno AI agente koji samostalno izvode etape napada, uz malo ljudske intervencije. Upad je otkriven u oktobru, a saopštenje je objavljeno 30. oktobra uveče, zajedno sa mejlom koji je poslat pogođenim klijentima. Pre toga je incident javno objavio International Cyber Digest, nalog sa sajber vestima na mreži X, koji je video mejl poslat klijentima. Prema Chainalysisu, napadač je došao do korisničkih ID-jeva, punih imena, mejl adresa i uloga u organizaciji za ljude koji rade sa njihovim alatima. Dokaza da je pristupio sadržaju istraga, rezultatima pretraga, lozinkama, tajnama za dvofaktorsku prijavu ili tokenima sesija za sada nema. Koliko je ljudi i organizacija pogođeno, kompanija ne kaže. Ne kaže ni koje je propuste napadač iskoristio, ni šta su tačno AI agenti radili. Upad, prema kompaniji, nema veze sa krađom 6,3 milijarde dolara sa Binance-a, koju Chainalysis i sam prati. Klijentima savetuje da uključe dvofaktorsku prijavu, paze na neočekivane zahteve za promenu lozinke i ne veruju onima koji se predstavljaju kao Chainalysis i nude povraćaj novca ili posao. Kompanija je angažovala spoljne stručnjake i, kako kaže, koristi velike jezičke modele za širu proveru bezbednosti platforme.

№0953

Ranjivosti

1. NOV 2026.

↳BleepingComputer

„SMS smrti“: nevidljiva poruka obara Android uređaje

Jedna SMS poruka, koju vlasnik telefona ne vidi, dovoljna je da Android uređaj ostane bez mreže i prekine razgovor u toku, čak i poziv hitnoj službi. Istraživač koji se potpisuje kao Mark B. propust je nazvao „SMS smrti“ (SMS of Death) i 29. oktobra ga javno opisao, zajedno sa aplikacijom koja napad demonstrira. Napadaču je potreban samo broj telefona žrtve. Poruka je posebne, servisne vrste i telefon je obrađuje u pozadini, pre nego što stigne u korisničko sanduče. Greška u delu Androida koji je čita obara proces zadužen za mrežu i pozive, svaki put na sekundu-dve. Dvadesetak takvih poruka telefon može da onesposobi na duže vreme. Pošto telefon poruku pokušava da obradi iznova pri svakom paljenju, može da upadne u petlju ponovnog pokretanja. Na jednom telefonu sa Androidom 12 izlaz je na kraju bio vraćanje na fabrička podešavanja, uz gubitak svega što je na njemu bilo. Istraživač je propust Google-u prijavio 5. maja, a ispravka je stigla tek sa oktobarskim bezbednosnim ažuriranjem, i to samo za Android 14 do 17. Android 12 i 13 imaju isti kod, ali su van servisnog intervala u kojem Google izdaje bezbednosna ažuriranja, pa ispravku neće dobiti. Dokaza da je propust zloupotrebljen u napadima za sada nema.

№0952

Ranjivosti

1. NOV 2026.

↳Alpine Linux

Alpine Linux dvaput ažurirao GitLab i oba puta ostao ranjiv na napade

Alpine Linux je u oktobru dvaput ažurirao svoj GitLab server, i oba puta ostao ranjiv na propust kroz koji je napadnut. Alpine je minimalna Linux distribucija i jedna od najčešćih osnova za Docker kontejnere, gotova pakovanja u kojima se aplikacije isporučuju na servere. GitLab je 12. oktobra zakrpio propust CVE-2026-97229, ocenjen sa 10 od 10, kroz koji napadač posebno sastavljenim podešavanjem za automatsku izgradnju programskog koda može da pokrene svoje komande na serveru. Alpine je dan kasnije greškom instalirao verziju 19.3.4, umesto 19.3.5 u kojoj je ispravka. Napadač je 20. oktobra otvorio nalog i za dva dana osam puta oborio delove GitLaba, a u četiri pokušaja i odmakao deo puta u svom napadu, pre nego što je zapeo. Preuzeo je i Alpine-ovu verziju GitLaba, što prema Alpine-u ukazuje da je exploit prilagođavao baš njoj. Ni ažuriranje od 22. oktobra nije pomoglo. Greška je zapravo u programskom jeziku Ruby, na kome GitLab radi, a ispravljen Ruby nose samo zvanični GitLab paketi. Alpine koristi sopstveni Ruby, a ispravka za njega stigla je tek 23. oktobra. Dokaza da je napadač uspeo u svojoj nameri za sada nema, ali deo logova je nestao, pa je Alpine svoj server izgradio iz početka i svima resetovao lozinke. Paketi i izdanja provereni su i nisu menjani, a ključevi za potpisivanje nikad nisu ni bili na tom serveru. CISA je 29. oktobra propust stavila na spisak aktivno zloupotrebljavanih i saveznim agencijama dala tri dana za krpljenje.

№0951

Napadi

30. OKT 2026.

↳Cursor

Zaražena verzija Claude Code dodatka 11 sati dostavljala napadačima ključ od računara programera

Programeri koji su 29. oktobra u Cursoru ili sličnom editoru instalirali ili ažurirali Anthropicov dodatak Claude Code mogli su da dobiju i nešto što nisu tražili: ključ od svog računara u rukama napadača. U Open VSX, otvorenoj prodavnici dodataka koju koriste Cursor i drugi editori nastali iz Microsoftovog VS Code-a, pojavila se verzija 2.1.313 sa oko 66 ubačenih redova koda. Prema Cursoru, bila je dostupna od 10:27 do 21:35 po našem vremenu, a instaliralo je najviše 5.000 korisnika. Ubačeni kod pokretao se čim se editor otvori, bez ikakvog rada sa samim alatom. Prikupljao je podatke o računaru i korisniku, upisivao napadačev ključ za daljinsku prijavu preko SSH-a i otvarao skriveni kanal ka serveru napadača, koji se obnavljao svakog minuta. Uz to je ostavljao skripte koje se pokreću pri svakom paljenju računara, pa samo brisanje dodatka ne čisti sistem. Cursor kaže da ovu verziju nije napravio Anthropic i da nema dokaza da je pogođena zvanična distribucija, a prema istraživačima zaražena verzija nije stigla u Microsoftovu prodavnicu dodataka. Kako je ušla u Open VSX, za sada nije poznato. Server napadača ugašen je uz pomoć hosting provajdera, a ispravna verzija je 2.1.314. Javno saopštenje Anthropica za sada nismo našli.

№0950

Napadi

30. OKT 2026.

↳BleepingComputer

Najveća ikad zabeležena kripto-pljačka: iz Binance-a odneto 6,3 milijarde dolara

Najveća kripto-berza na svetu ostala je 29. oktobra bez oko 6,3 milijarde dolara. Ako se procene potvrde, to je najveća zabeležena krađa kriptovaluta, četiri puta veća od dosadašnjeg rekorda. Prema firmi TRM Labs, najveći deo novca izašao je iz Binance-ovih novčanika na deset blokčejn mreža za dvadesetak minuta, počev od 21:05 po našem vremenu. Binance kaže da istraga za sada vodi do zaraženog laptopa jednog DevOps inženjera, čoveka koji održava sisteme berze. Preko njega je napadač stigao do jednog od internih servisa i odatle slao neovlašćene isplate. Berza dodaje da napadač nije koristio samo ovlašćenja tog inženjera, da nije reč o jednom kliku i da su pronađene i druge tačke proboja. Kako je laptop zaražen, nije objašnjeno. Dokaza da su procureli i privatni ključevi kripto novčanika za sada nema. Binance kaže da je uz pomoć partnera, pre svega izdavača stabilnih kriptovaluta Tether i Circle, zamrznuto oko tri milijarde dolara sredstava. Sve uplate i isplate su obustavljene, a gubitak će, prema berzi, biti pokriven iz zaštitnog fonda i sopstvenog novca, pa korisnici ne bi trebalo da izgube ništa. Firme za praćenje blokčejna TRM Labs i Chainalysis napad pripisuju severnokorejskoj državnoj grupi TraderTraitor, delu šire poznatog Lazarusa. Binance napadača za sada ne imenuje.

№0949

Napadi

30. OKT 2026.

↳Security.NL

„Prislonite karticu uz telefon“: 170 Holanđana ostalo bez 380.000 evra

„Prislonite karticu uz telefon da bismo je blokirali“ — ova rečenica je 170 ljudi u Holandiji koštala oko 380.000 evra. Holandska policija je 21. oktobra objavila da je razbila grupu koja je prevaru izvodila u dva koraka. Prvo je žrtvama stizao automatski poziv sa snimljenom porukom o sumnjivoj aktivnosti na bankovnom računu, uz uputstvo da se pritisne broj 1 ako to nije radio sam vlasnik. Snimci su pravljeni uz pomoć veštačke inteligencije, na desetine njih, sa različitim glasovima, bankama i scenarijima. Ko bi pritisnuo 1, dobijao je lažnog službenika banke koji bi mu u žurbi rekao da kartica odmah mora da se blokira. Za to je trebalo instalirati aplikaciju i prisloniti platnu karticu uz telefon. Aplikacija je potom informacije sa kartice prosleđivala saučesniku koji je kod bankomata čekao sa svojim telefonom, da podigne pare. Žrtve su bile svih uzrasta, među njima i desetine ljudi u dvadesetim i tridesetim godinama. Dvojica osumnjičenih, od 23 i 25 godina, uhapšena su 6. oktobra, a pritvor im je produžen za 90 dana. Policija je ugasila lažnu aplikaciju, njen server i zaplenila pronađene kriptovalute. Ruben van Well iz roterdamskog tima za sajber kriminal kaže da se sa ovim metodom prevare ranije nisu sretali.

№0948

Napadi

30. OKT 2026.

↳Dream

PHP2Shell u praksi: kroz Palo Alto firewall do mreže povezane sa američkom vladom

Najozbiljnije do sada opisane provale kroz PHP2Shell, propust u PHP-u o kome smo pisali prošle nedelje, nisu pogodile sajtove, nego firewall uređaje, one koji bi trebalo da čuvaju ulaz u mrežu. Izraelska firma Dream opisala je kampanju u kojoj su napadači preko kineskog pretraživača FOFA pronašli oko 19.000 Palo Alto firewall uređaja vidljivih sa interneta. Spisak su suzili na SAD, Japan, Tajvan i Južnu Koreju i na verzije sistema sa PHP-om 8.0.30, kome je zvanična podrška istekla krajem 2023, i ostalo je 240 meta. U automatizovanom naletu 23. i 24. oktobra preuzeli su potpunu kontrolu nad 24 uređaja, a na 22 od njih samo ostavili skriveni prolaz za kasnije. Dva su pripadala organizaciji povezanoj sa američkom vladom: prvi se srušio, a kroz drugi su napadači za sat i po stigli do servera koji upravlja svim firewall uređajima te organizacije, i odatle do imenika njenih naloga i lozinki. Dream procenjuje da neovlašćeni pristup verovatno još traje. Palo Alto Networks potvrđuje napade na upravljačke panele izložene ka internetu i izdao je zakrpe za sve podržane verzije. Dream i Unit 42, istraživački tim Palo Alto Networksa, po alatima, kineskim AI modelima DeepSeek i Kimi i vremenskoj zoni trag vode ka napadaču sa kineskog govornog područja, ali grupu ne imenuju. Kina se o nalazima za sada nije oglasila. Dream navodi da je u infrastrukturi napadača bio instaliran i Claude Code, ali da nema dokaza da je AI pisao exploit. CISA je oba PHP propusta, kao i propust u Linux jezgru kojim su napadači dobijali puna ovlašćenja, stavila na spisak aktivno zloupotrebljavanih.