№0961

Vesti

3. NOV 2026.

↳Nextgov/FCW

Američke savezne agencije moraju da uklone Acronis do 27. januara

Američko Ministarstvo unutrašnje bezbednosti naložilo je svim civilnim saveznim agencijama da do 27. januara uklone softver švajcarske firme Acronis i da ga više ne kupuju, ni direktno ni preko posrednika. Acronis pravi alate za backup, oporavak i zaštitu podataka, pa odluka pogađa softver koji u mreži obično ima najširi pristup. U naredbi, potpisanoj 31. jula a objavljenoj 30. oktobra, stoji samo da Acronisovi alati imaju privilegovan pristup sistemima i da zato predstavljaju značajan rizik. Širu sliku dali su bivši američki zvaničnici, koji su za Nextgov rekli da se provera vodi još od prve Trampove administracije. Zanimalo ih je da li ruski programeri i dalje rade na kodu i da li je firma dovoljno smanjila rizik u lancu snabdevanja. Konkretne dokaze nijedan od njih nije naveo, a naredba se poziva na dokaze koji nisu objavljeni. Acronis je osnovan 2003. u Singapuru, a sedište je danas u Švajcarskoj. Razvoj se godinama oslanjao na inženjere u Moskvi, a kod je licenciran zasebnoj ruskoj firmi, koja ga je prilagođavala ruskim državnim standardima šifrovanja i prodavala ministarstvima i državnim preduzećima. Posle invazije na Ukrajinu 2022. Acronis je obustavio rad u Rusiji i preselio inženjere u Bugarsku, Singapur i Izrael. Švedski investicioni fond EQT preuzeo je 2025. većinski paket, a suosnivač Serguei Beloussov povukao se iz uprave. Kompanija kaže da više od 75 odsto akcija drže zapadni investitori, da je preuzimanje odobrio američki komitet za strana ulaganja CFIUS i da odluka ne utiče na njene klijente i partnere. Obavezujuća je samo za savezne agencije.

№0960

Napadi

3. NOV 2026.

↳SecurityLab

Ruski hoster Beget izgubio podatke klijenata, uključujući i rezervne kopije

Napadači su u noći između 1. i 2. novembra ušli u sistem iz koga se upravlja celom infrastrukturom Begeta, jednog od najvećih ruskih hosting provajdera, i tamo pokrenuli skripte za brisanje podataka. Na Begetu radi oko 334.000 ruskih sajtova, otprilike svaki sedmi, pa se pad uočio odmah: preko noći su prestali sa radom sajtovi kompanija, onlajn prodavnice, a među njima i informativni sajt Čestnog znaka, državnog sistema za označavanje robe. Beget je prvo prijavio „veliki incident“, a 3. novembra objavio razmere štete. Svi podaci u oblaku, na iznajmljenim virtuelnim serverima, u skladištima fajlova i okruženjima za aplikacije, potpuno su izgubljeni. Izgubljene su i rezervne kopije virtuelnih servera, kao i podešavanja mreže. Preživele su rezervne kopije na nivou fajlova, ali ni do njih klijenti za sada ne mogu da dođu, jer se više od hiljadu servera još uvek ručno proverava na prisustvo malicioznog koda. Za klasičan deljeni hosting, gde sajtovi više korisnika dele isti server, Beget procenjuje da može da vrati skoro svaki sajt. Domeni su, kako kaže, bezbedni, a mejl servis je oporavljen oko 80 odsto. Kompanija tvrdi da nema znakova da su podaci klijenata preuzeti ili izmenjeni, ali savetuje da se promene sve lozinke i ključevi koji su stajali na serverima. Kako su napadači ušli i ko su, nije saopšteno, a odgovornost nije preuzela nijedna grupa. Beget je napad proglasio višom silom.

№0959

Napadi

3. NOV 2026.

↳BleepingComputer

Tri nedelje posle prvog napada, evropski frižideri i dalje kuvaju namirnice

Tri nedelje pošto su napadači preko interneta odmrzli zamrzivače u stotinama francuskih supermarketa, isti trik ponovljen je širom Evrope. U noći između 1. i 2. novembra temperatura je skočila u više od 115 prodavnica u Belgiji, Holandiji, Švedskoj, Luksemburgu, Irskoj i Estoniji. Ko je to uradio, nije poznato, a odgovornost za sada nije preuzela nijedna grupa. Napadači su daljinski menjali podešavanja rashladnih sistema: gasili uređaje, pokretali odmrzavanje ili podizali temperaturu. U jednoj prodavnici švedskog lanca ICA u Stokholmu zamrzivači su oko dva sata posle ponoći podešeni na 50 stepeni, i to podešavanje nije moglo da se poništi. „Sve je uništeno“, rekla je menadžerka prodaje. Belgijski mesar Luc De Laet zatekao je u pola četiri ujutru frižidere na 18 stepeni i bacio meso vredno 15.000 evra. Najviše je stradala Belgija: oko 40 prodavnica grupe Ahold Delhaize u Belgiji i Luksemburgu, po petnaestak prodavnica lanaca Carrefour i Intermarché, nekoliko Spar radnji, IKEA u Monsu, pa čak i prodavnice čokolade. U Irskoj je pogođeno 13 prodavnica SuperValu, u Švedskoj sedam prodavnica Coop i najmanje četiri ICA, a u Holandiji bar 17 mesara i komšijskih radnji. Ahold Delhaize je vlasnik i našeg Maxija, ali o problemima u Srbiji nema podataka. Direktor belgijske firme Sabcobel, koja održava hlađenje u više pogođenih prodavnica, kaže da je napadač iskoristio isti propust kao u Francuskoj. Dodaje da samo ažuriranje softvera nije dovoljno, nego uređaje treba i fizički prepraviti. Danfoss, čiji su kontroleri bili meta i u Francuskoj, kaže da su pogođeni kupci koji nisu ažurirali softver. Belgijsko savezno tužilaštvo otvorilo je istragu.

№0958

Napadi

3. NOV 2026.

↳SecurityLab

Rusima i Ukrajincima stigla upozorenja o nuklearnim napadima

Poznato je da se rat između Rusije i Ukrajine vodi i u digitalnom prostoru, ali je u noći između 1. i 2. novembra dobio oblik od koga se ledi krv u žilama. U razmaku od tri sata, stanovnici obe zemlje dobili su lažnu uzbunu o nuklearnom napadu iz državnih aplikacija za rano upozorenje. Za alarm na teritoriji Ukrajine, zasluge samoj sebi pripisuje ruska grupa Hitcore, a ko je Rusima digao pritisak usred noći, za sada nije poznato. Prvo upozorenje je okinula ukrajinska „Vazdušna uzbuna“, aplikacija koju svakog dana otvara više od šest miliona ljudi. Oko 21:47 po našem vremenu počela je da prijavljuje obaveštenja o radijaciji, hemijskoj opasnosti i uličnim borbama u Kijevu. Zatim su počele da stižu poruke, na ruskom jeziku, da se nuklearna uzbuna širi na celu Ukrajinu i da je u naletu „Orešnik“, ruska raketa srednjeg dometa koja može da nosi nuklearne bojeve glave. Poruke su vodile na Telegram kanal Hitcore grupe, gde je pripadnicima ukrajinske službe bezbednosti SBU nuđeno da pređu na rusku stranu. Za nekoliko sati poslato je više od sto lažnih uzbuna. Da stvar bude gora, povezani servisi su počeli da prosleđuju lažna upozorenja, sve do uličnih razglasa na određenim mestima. Hitcore grupa tvrdi da je u sistem provalila preko računara administratora koji se na službenom uređaju dopisivao sa lažnim nalogom tobožnje sedamnaestogodišnje devojke i umesto njenih slika preuzeo malver. Dokaza za tu priču za sada nema. Tri sata kasnije, oko 00:45, korisnici široko rasprostranjene aplikacije ruskog Ministarstva za vanredne situacije (MČS), u čak 33 regiona, dobili su poruku da su nuklearne bojeve glave lansirane na Rusiju i da treba sići u podrum sa zalihama hrane za tri nedelje. Poruka je bila napisana uličnim žargonom sa psovkama, pa je bilo lakše zaključiti da je u pitanju prevara, iako je ponovljena i na zvaničnim kanalima ministarstva. MČS kaže da je napadač kroz propust u aplikaciji došao do administratorskog panela za upravljanje aplikacijom, ali da sirene, SMS i televizija nisu bili pogođeni napadom. Obe aplikacije danas ponovo rade.

№0957

Napadi

2. NOV 2026.

↳GMO Internet

Japanski GMO odbio da isplati ucenjivače i ponudio milion dolara za informacije o napadačima

Japanska internet kompanija GMO odbila je da plati oko 8 milijardi jena, približno 50 miliona dolara, koliko su napadači tražili posle upada u njen servis, i umesto toga ponudila do milion dolara za informacije koje će dovesti do njihovog hapšenja. Program nagrada otvoren je 28. oktobra, a do 30. oktobra stiglo je 428 prijava. Napadnut je Onamae.com Desktop Cloud, servis koji iznajmljuje udaljene Windows računare, najčešće trgovcima na deviznom tržištu kojima automatski programi za trgovanje rade bez prekida. GMO je upad otkrio 20. oktobra, kad je ustanovio da je neko u okruženja određenog broja njegovih klijenata ubacio maliciozne programe. Ugroženo je bilo do 26.739 servera, pa je servis od 21. oktobra ugašen u celosti. Istog dana stigao je mejl sa zahtevom za otkup. Napadači su zapretili da će objaviti podatke klijenata i pokrenuti ransomver na povezanim računarima, pa je GMO 27. oktobra poručio klijentima da naprave rezervne kopije, isključe računare sa mreže i izvuku kabl iz struje. Ransomver se nije aktivirao, ali su napadači objavili podatke za koje tvrde da su klijentski. Neki klijenti prijavili su trgovine na svojim nalozima koje nisu sami pokrenuli. Nagrada je ukupna, a ne po prijavi, i isplaćuje se samo za proverljive informacije o ljudima, serverima, domenima ili tokovima novca koje dovedu do hapšenja ili međunarodne poternice. Svaki aktivni korisnik dobija po 5.000 jena, a potvrđeni gubici od neovlašćenih trgovina biće posebno nadoknađeni.

№0956

Napadi

2. NOV 2026.

↳SecurityLab

Hakteristi tvrde da su iz ruskog Rosstata izneli 23 TB podataka, Rosstat poriče

Ruska savezna služba za statistiku Rosstat potvrdila je da je od 29. oktobra do 1. novembra bila meta ciljanih napada, ali tvrdi da baze podataka nisu kompromitovane i da poverljivi podaci nisu procureli. Za napad su se oglasile dve grupe: Silent Crow, koju mediji opisuju kao proukrajinsku, i beloruski Sajber partizani. Obe su u Rusiji u julu proglašene ekstremističkim. U noći uoči 1. novembra na saveznim i regionalnim stranicama Rosstata pojavili su se njihovi logotipi i poruka na beloruskom: „Niko neće izbeći odgovornost“. Sajt je zatim radio sa prekidima, a deo regionalnih stranica bio je nedostupan. Grupe tvrde da su imale kontrolu nad oko 25.000 računara i servera i da su iznele 23 terabajta podataka. Među njima su, prema njihovim rečima, podaci popisa stanovništva, interna dokumenta i podaci o stvarnim gubicima ruske vojske u Ukrajini. Uzorak koji bi to potvrdio, prema dostupnim izveštajima, za sada nije objavljen. Rosstat napad opisuje kao pažljivo pripremljenu operaciju u kojoj je učestvovao veliki broj stručnjaka sa više geografskih lokacija. Istraga je u toku, uz učešće organa reda.

№0955

Napadi

2. NOV 2026.

↳SPF Finances

Belgijska poreska uprava ugasila e-servise tri dana pred rok za podnošenje poreskih prijava

Belgijski poreski portali ponovo rade od 31. oktobra, posle tri dana prekida, a poreska uprava tvrdi da napadač nije izneo nijedan podatak. U noći između 27. i 28. oktobra uprava je otkrila napadača u svojim sistemima i sama ugasila MyMinfin, portal preko koga građani i firme podnose poreske prijave i vide svoje poreske podatke. Neoperativni su bili i Tax-on-Web i Biztax, a do roka za predaju dela prijava ostala su tri dana. Prema saopštenju od 29. oktobra, upad su bezbednosni alati i nadzor otkrili za nekoliko sati. Napadač, kako kaže uprava, nije stigao dovoljno daleko da preuzme kontrolu nad aplikacijama ili dođe do podataka. Delovi sistema koji su možda kompromitovani odvojeni su od ostatka, a servisi su vraćani u rad u izolovanom okruženju. Rok za prijave koje su dospevale oko 31. oktobra pomeren je na 16. novembar. Slučaj istražuju belgijska federalna policija i nacionalni Centar za sajber bezbednost. Kako je napadač ušao i ko je, nije saopšteno. Nedelju dana pre napada, 21. oktobra, uprava je preventivno ugasila svoje informativne sajtove zbog kritičnih propusta u PHP-u, o kojima smo tada pisali. Zvanične veze između ta dva događaja za sada nema.

№0954

Napadi

2. NOV 2026.

↳Chainalysis

Provaljen Chainalysis, kompanija specijalizovana za praćenje ukradenih kriptovaluta

Alate kompanije Chainalysis koriste policije, državne agencije, kripto-berze i banke da prate ukradene kriptovalute. Kompanija je potvrdila provalu u svoje interne sisteme. Tvrdi da je napadač koristio „ofanzivne agentske tehnike“, odnosno AI agente koji samostalno izvode etape napada, uz malo ljudske intervencije. Upad je otkriven u oktobru, a saopštenje je objavljeno 30. oktobra uveče, zajedno sa mejlom koji je poslat pogođenim klijentima. Pre toga je incident javno objavio International Cyber Digest, nalog sa sajber vestima na mreži X, koji je video mejl poslat klijentima. Prema Chainalysisu, napadač je došao do korisničkih ID-jeva, punih imena, mejl adresa i uloga u organizaciji za ljude koji rade sa njihovim alatima. Dokaza da je pristupio sadržaju istraga, rezultatima pretraga, lozinkama, tajnama za dvofaktorsku prijavu ili tokenima sesija za sada nema. Koliko je ljudi i organizacija pogođeno, kompanija ne kaže. Ne kaže ni koje je propuste napadač iskoristio, ni šta su tačno AI agenti radili. Upad, prema kompaniji, nema veze sa krađom 6,3 milijarde dolara sa Binance-a, koju Chainalysis i sam prati. Klijentima savetuje da uključe dvofaktorsku prijavu, paze na neočekivane zahteve za promenu lozinke i ne veruju onima koji se predstavljaju kao Chainalysis i nude povraćaj novca ili posao. Kompanija je angažovala spoljne stručnjake i, kako kaže, koristi velike jezičke modele za širu proveru bezbednosti platforme.

№0953

Ranjivosti

1. NOV 2026.

↳BleepingComputer

„SMS smrti“: nevidljiva poruka obara Android uređaje

Jedna SMS poruka, koju vlasnik telefona ne vidi, dovoljna je da Android uređaj ostane bez mreže i prekine razgovor u toku, čak i poziv hitnoj službi. Istraživač koji se potpisuje kao Mark B. propust je nazvao „SMS smrti“ (SMS of Death) i 29. oktobra ga javno opisao, zajedno sa aplikacijom koja napad demonstrira. Napadaču je potreban samo broj telefona žrtve. Poruka je posebne, servisne vrste i telefon je obrađuje u pozadini, pre nego što stigne u korisničko sanduče. Greška u delu Androida koji je čita obara proces zadužen za mrežu i pozive, svaki put na sekundu-dve. Dvadesetak takvih poruka telefon može da onesposobi na duže vreme. Pošto telefon poruku pokušava da obradi iznova pri svakom paljenju, može da upadne u petlju ponovnog pokretanja. Na jednom telefonu sa Androidom 12 izlaz je na kraju bio vraćanje na fabrička podešavanja, uz gubitak svega što je na njemu bilo. Istraživač je propust Google-u prijavio 5. maja, a ispravka je stigla tek sa oktobarskim bezbednosnim ažuriranjem, i to samo za Android 14 do 17. Android 12 i 13 imaju isti kod, ali su van servisnog intervala u kojem Google izdaje bezbednosna ažuriranja, pa ispravku neće dobiti. Dokaza da je propust zloupotrebljen u napadima za sada nema.

№0952

Ranjivosti

1. NOV 2026.

↳Alpine Linux

Alpine Linux dvaput ažurirao GitLab i oba puta ostao ranjiv na napade

Alpine Linux je u oktobru dvaput ažurirao svoj GitLab server, i oba puta ostao ranjiv na propust kroz koji je napadnut. Alpine je minimalna Linux distribucija i jedna od najčešćih osnova za Docker kontejnere, gotova pakovanja u kojima se aplikacije isporučuju na servere. GitLab je 12. oktobra zakrpio propust CVE-2026-97229, ocenjen sa 10 od 10, kroz koji napadač posebno sastavljenim podešavanjem za automatsku izgradnju programskog koda može da pokrene svoje komande na serveru. Alpine je dan kasnije greškom instalirao verziju 19.3.4, umesto 19.3.5 u kojoj je ispravka. Napadač je 20. oktobra otvorio nalog i za dva dana osam puta oborio delove GitLaba, a u četiri pokušaja i odmakao deo puta u svom napadu, pre nego što je zapeo. Preuzeo je i Alpine-ovu verziju GitLaba, što prema Alpine-u ukazuje da je exploit prilagođavao baš njoj. Ni ažuriranje od 22. oktobra nije pomoglo. Greška je zapravo u programskom jeziku Ruby, na kome GitLab radi, a ispravljen Ruby nose samo zvanični GitLab paketi. Alpine koristi sopstveni Ruby, a ispravka za njega stigla je tek 23. oktobra. Dokaza da je napadač uspeo u svojoj nameri za sada nema, ali deo logova je nestao, pa je Alpine svoj server izgradio iz početka i svima resetovao lozinke. Paketi i izdanja provereni su i nisu menjani, a ključevi za potpisivanje nikad nisu ni bili na tom serveru. CISA je 29. oktobra propust stavila na spisak aktivno zloupotrebljavanih i saveznim agencijama dala tri dana za krpljenje.