Skriveni prolazBackdoor

Opis

Napadač ga najčešće postavlja posle prvog upada na mrežu, kako bi sebi osigurao povratak i kad je glavni ulaz blokiran. Ponekad ga za sobom ostavljaju zaposleni ili dobavljači usluga, namerno ili slučajno. Ponekad se otkriva kao softverska ili hardverska ranjivost, ali uvek služi istoj svrsi — da omogući permanentni pristup računaru ili mreži žrtve, bez obzira na saniranje ranjivosti, promenu pristupnih podataka ili reinstalaciju sistema.

Blokiranje inicijalnog vektora napada ne znači i kraj borbe protiv pretnje. Dok ne utvrdite koji je skriveni prolaz otvoren u toku napada, posao nije gotov.

Primeri

• Posle upada u sistem, napadač kreira administratorski nalog koji niko ne primećuje; IT tim krpi ranjivost kroz koju je infekcija ušla, ali skriveni nalog omogućava povratak napadaču.
• Na veb serveru ministarstva postavljen je web shell — skripta koja se autonomno izvršava i napadaču omogućava daljinsku kontrolu. Pristup traje mesecima, bez da iko išta posumnja.
• Izvođač koji održava mrežu lokalne firme ostavlja sebi mogućnost udaljenog pristupa, za svaki slučaj. Ugovor istekne, ali pristup ostaje.

Napomene

• Zatvoriti ulaz kroz koji je napadač ušao nije isto što i zatvoriti onaj koji je za sobom ostavio.
• Skriveni prolaz retko kad je delo egzotičnog malvera, a najčešće banalan previd: administrativni nalog viška, matora ranjivost, zaboravljen pristup dobavljača usluga, skripta za koju niko ne zna čemu služi.