Sve je to isto, rekao bi Novak

Ministarstvo unutrašnjih poslova 27. avgusta u 16.57 saopštava da su uhapšena tri člana sajber kriminalne grupe INF. Do večeri se umnožavaju vesti o istom događaju. Jedan od naslova kaže „Uhapšena najopasnija hakerska grupa na Balkanu", ali se u samom tekstu ne ide dalje od osnova sumnje. Pilula će pokušati da nadomesti ono što nedostaje, da prikaže hronologiju događaja i šta može da se kaže sa sigurnošću, pod pretpostavkom nevinosti dok se ne dokaže suprotno.

Devet meseci ranije

Drugog aprila „Vreme" objavljuje vest da je na jednom kriminalnom forumu osvanula baza privatne ginekološke klinike iz Srbije. Pet hiljada pacijentkinja. Uz imena, u bazi su se našle i adrese, telefoni, matični brojevi, dijagnoze, terapije i spiskovi prepisanih lekova. N1 sutradan govori o 6.500 osoba i dodaje bračni status i podatke o zaposlenju. Slučaj je krajem marta primetila Šer fondacija i nazvala ga rodno zasnovanim onlajn nasiljem. Klinika je odbila da komentariše.

Istog dana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pokreće vanredni inspekcijski nadzor, po službenoj dužnosti. Tadašnji poverenik Milan Marinović kaže i da obaveštenje o povredi podataka od klinike do tada nije stiglo. Zakon za to propisuje rok od sedamdeset dva sata koji je klinika propustila pre nego što se za slučaj i saznalo.

Kroz proleće se ređaju slični događaji: curenje podataka Fudbalskog saveza Srbije 12. aprila, konačišta na Zlatiboru 19. aprila, evidencije Uprave za strance 17. maja, baze javnih izvršitelja 21. maja, sajta za dostavu torti 24. maja. Ispod svih pet stoji potpis aktera koji sebe zove „vvvv".

Ime INFGRUPA se prvi put pojavljuje tek 24. maja, kada je neko poslao proizvoljnu poruku na sve terminale u vozilima beogradskog gradskog prevoza. Istog dana obezličen je sajt hrvatskog Ministarstva rada, dva dana kasnije i Ministarstva pravosuđa. Preko leta, mete se sele u Hrvatsku: pravosudni sistem, penzijski zavod i jedan finansijski portal. Hrvatski školski sistem, u junu, potpisuje neko treći.

Krajem jula hrvatska policija hapsi jednog državljanina Srbije, zbog sumnje da je neovlašćeno ulazio u sisteme hrvatskih organa javne vlasti. Kao odgovor na taj događaj, 11. avgusta INF grupa objavljuje da uhapšeni nije njihov i, kao osvetu, deli besplatno bazu od 86.000 zapisa iz hrvatskog pravosuđa. Do 24. avgusta pod istim imenom stiže još 6 objava, a poslednja je oglas za bazu od 4,3 miliona građana Srbije. Tri dana kasnije stiže saopštenje da su članovi grupe uhapšeni.

Ceo spisak stoji ovde — datum, meta, obim i potpis. Kolona sa potpisom je tu jer se bez nje slučaj čita pogrešno.

U istom saopštenju i nalaz i ocena

Saopštenje MUP-a sastavljeno je od dve poruke koje se čitaju u dahu.

Prva daje nalaze istrage i oni su konkretni. Uhapšena su dva mladića, od 22 i 23 godine, iz Beograda i Zaječara, i sedamnaestogodišnjak iz Beograda. Osnov sumnje je neovlašćen pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka; starijem od dvojice na teret se stavlja i računarska sabotaža, a maloletniku iznuda. Sprečena je prodaja podataka jedne državne institucije na darknetu i osujećeni su planirani napadi na još nekoliko državnih i privatnih subjekata. Akciju su vodili Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Bezbednosno-informativna agencija i FAST tim.

Druga donosi ocene sopstvene sposobnosti: da je reč o najaktivnijoj i operativno najuspešnijoj identifikovanoj hakerskoj grupi koja je delovala u regionu, i da je operacija jedna od najznačajnijih istraga protiv ransomver kriminala sprovedenih u Evropi poslednjih godina. Uz njih ne stoji nikakva mera — ni sa čim se poredi, ni ko je poredio. To, međutim, ne znači da se navodi ne mogu proveriti.

Prva ocena stoji uslovno. Na jedinom javnom spisku koji postoji, onom sa Bezbednog Balkana, INFGRUPA zaista ima najviše stavki u regionu. Ali taj spisak ima i aktere sa krupnijim pojedinačnim ulovom — dilere baza osiguranika RFZO-a i hrvatskog školskog sistema — a reč „identifikovana" u objavi policije sužava tvrdnju samo na prepoznate slučajeve. Mi, doduše, verovatno ne znamo sve što policija zna.

Druga ocena se proverava lakše, jer Evropol i Evrojust svoje operacije objavljuju sa brojkama. U akciji protiv grupe Ragnar Locker u oktobru 2023. učestvovalo je deset zemalja, oboreno je devet servera u tri države, ispitano šest osumnjičenih, a grupi se pripisuju napadi na 168 kompanija uz otkupe od pet do sedamdeset miliona dolara. U operaciji Kronos protiv LockBita u februaru 2024. oboreno je 34 servera u osam zemalja, zamrznuto preko 200 računa sa kriptovalutama i prikupljeno više od hiljadu ključeva za dešifrovanje. Dva meseca pre beogradskog hapšenja, od 15. do 19. juna ove godine, u operaciji Endgame, devet zemalja je oborilo 326 servera i 142 domena — sve to direktno protiv infrastrukture koja ransomver operacije omogućava. U Beogradu i Zaječaru uhapšene su tri osobe, jedna maloletna, nije imenovana nijedna ransomver porodica, nije saopšteno da je ijedan server zaplenjen, a od oduzetog se navode „predmeti za koje se sumnja da su korišćeni".

U saopštenju stoji i rečenica koja deluje kao nalaz bez osnova. Kaže se da su osumnjičeni sisteme kompromitovali, kriptovali ili sa njih preuzimali podatke, i da su od pojedinih žrtava tražili otkup u kriptovalutama. To se u struci zove dvostruka ucena, kada se sa preotetim podacima preti objavljivanjem, ako žrtva ne plati otkup. Kriptovanje se u devet meseci javnog traga ne spominje nigde. Nema opisanog slučaja u kojem je napadač zaključao podatke žrtava i time im onemogućio rad. Ima krađe, pokušaja prodaje, objavljivanja, narušenog izgleda sajta i ultimatuma. Zaključavanja, tj. kriptovanja, nema.

Iako će mnogi reći da savremeni ransomver više i ne kriptuje podatke, nego samo otima i preti, ipak treba objasniti razliku, jer nije akademska. Ransomver nije „srela se tri klinca, pa se igraju sajber kriminala", već Koza Nostra poduhvat u digitalnom obliku. Izviđanje, analiza ranjivosti, upad, neprimetno kretanje kroz mrežu, pronalaženje najvrednijih podataka i servisa, eksfiltracija, pa tek onda kriptovanje, da žrtvu operativno onesposobi. Na to sve ide komandna infrastruktura, vrbovanje saradnika, portal za pregovore, sajt za objavu podataka neposlušnih žrtava, naplata i pranje para kroz stotine i hiljade kripto računa. Ransomver grupe za taj posao angažuju razvojne timove, programere, testere, pregovarače, kadrovsku i marketing službu; kod Conti grupe je to popisano do detalja, kad su im 2022. procureli interni razgovori.

Uz sve to ransomver grupe moraju da paze na svoju reputaciju. Žrtva će razmotriti plaćanje samo ako je uverena da će dobiti ključ i da podaci neće osvanuti negde, iako je platila otkup. Zbog toga se vode i evidencije o uspešno okončanim pregovorima i postignutim popustima. Diler koji okači bazu da bi privukao potencijalne kupce ne gradi ništa od gorenavedenog, samo seje strah i prodaje tuđe.

U našem slučaju nema utvrđene porodice ransomvera, nema infrastrukture, sajta sa odbrojavanjem, nema portala za pregovore, nema nijednog objavljenog ključa za dešifrovanje.

To ne znači da je saopštenje policije netačno. Službe rade sa materijalom koji nije dostupan javnosti, a žrtva koja otkup plati ne priča o tome. Ali, naše je da preciziramo šta znači ransomver, a šta krađa i preprodaja osetljivih podataka.

Ništa od ovoga ne umanjuje zasluge u pronalaženju i hapšenju aktera iza INF grupe koji mesecima stvaraju ogromnu štetu u regionu. Znači samo da u navodima i dokazima treba biti precizan, da bi istraga mogla da utvrdi šta se desilo, a sud ko je za to kriv.

Ko zaista stoji iza INF grupe

Forum Bezbedan Balkan vodi hronologiju po potpisu napadača. Za devet meseci se smenjuje šest različitih potpisa: „Zeus_kos" na Telekomu i privrednim registrima, „vvvv" na Fudbalskom savezu Srbije, Upravi za strance i javnim izvršiteljima, „Smith" na hrvatskom školskom sistemu, „NCO" na kladionici i „bytetobreach" na RFZO-u. Šesti potpis, INFGRUPA, ima najviše slučajeva od svih, ali se pojavljuje tek 24. maja — slučajevi pod tim imenom mlađi su od polovine navedenog spiska.

Bezbedan Balkan ne može da tvrdi ništa bez dokaza: za ginekološku ordinaciju i Telekomovu bazu beleži da određene sličnosti postoje. Ako se utvrdi da su sumnje bile opravdane, dolazimo do zaključka da se naziv INF formira tek kasnije, što dovodi u pitanje i autentičnost ostalih potpisa, jer se priroda slučajeva u dobroj meri podudara.

Hrvatski novinari su uhapšenom državljaninu Srbije u Zagrebu pripisali članstvo u INF grupi, kao svoj zaključak, ne kao navod tužilaštva. Bug piše da je „djelovao u sklopu takozvane INF Grupe (ili se barem tako predstavljao)". Ta ograda u zagradi je jedino mesto koje ostavlja mogućnost da to možda i nije tačno.

Srpska policija u saopštenju kaže da su trojica uhapšenih pripadnici INF grupe, bez objašnjenja kako je ta veza uspostavljena.

Na nekim mestima se ti zaključci sudaraju. RFZO je u policijskom saopštenju među metama grupe, a Bezbedan Balkan u objavi o curenju baze osiguranika od 17. avgusta piše da taj prodavac sa INF grupom nema veze. Jedno je tvrdnja države, drugo procena nezavisnih stručnjaka; u ovom trenutku se ne može proveriti nijedna. Rečenica o sprečenoj prodaji podataka jedne državne institucije prirodno se nastavlja na oglas od 4,3 miliona ličnih i medicinskih podataka postavljen tri dana pre hapšenja — ali i tu ostajemo bez odgovora jer ne znamo o kojoj se instituciji radi.

Potpis na kriminalnom forumu nije lična karta. Vredi onoliko koliko je čitalac spreman da mu poveruje.

Hapšenje u Zagrebu

Krajem jula, hrvatska Služba za kibernetičku bezbednost uhapsila je državljanina Srbije, starog 33 godine, iz Novog Sada, na Jadranu, dok je bio na letovanju sa porodicom. Pretreseni su prostorije, vozilo, uređaji i uhapšeni je predat pritvorskom nadzorniku 29. jula. Sledećeg dana podneta je krivična prijava Županijskom državnom odvjetništvu u Zagrebu, a istog dana je sudija odredio istražni zatvor od mesec dana, zbog opasnosti od bekstva, ometanja postupka i ponavljanja dela. Sud nije prihvatio ponuđeno jemstvo od dvadeset hiljada evra i hipoteku na porodičnu kuću.

Tereti se po članu 273, stav 1 i 2 hrvatskog Kaznenog zakona, u vezi sa članovima 266 i 268, i po članu 146, stav 1. Član 266 pokriva neovlašćeni pristup, član 268 oštećenje računarskih podataka, član 146 neovlašćenu upotrebu ličnih podataka, a član 273 je teži oblik pod koji ta dela padaju u kvalifikovanim okolnostima. Tužilaštvo navodi da postoji osnovana sumnja da je tokom 2026, prikrivajući identitet i lokaciju, neovlašćeno pristupao sistemima više organa javne vlasti i pravnih lica čiji je osnivač Republika Hrvatska.

Uhapšeni je vlasnik firme za penetraciono testiranje registrovane 2022. Index navodi da je bio među istraživačima koji su odgovorno prijavili ranjivost u Keycloaku, softverskoj platformi za upravljanje identitetima. Bug dodaje da je 2012. bio hapšen i u Srbiji, a 30. jula u 05.55, u prostoriji za zadržavanje, napao ga je dvadesetdvogodišnjak koji je sa njim delio ćeliju. Napad je na vreme prekinut.

Sumnja da je uhapšeni radio za srpsku Bezbednosno-informativnu agenciju ne dolazi ni od suda ni od tužilaštva. To je objavio Jutarnji list pozivajući se na nezvanične izvore bliske istrazi, a glavni državni odvjetnik Turudić o predmetu nije davao detaljnije informacije, pozivajući se na nacionalnu bezbednost. Novinska kuća, nezvanični izvor i nijedna potvrda, dovoljan je vetar da se potpali žar.

Uhapšeni je već mesec dana u istražnom zatvoru, a INF grupa se za to vreme pojavila još sedam puta. Uz besplatnu objavu baze od 86.000 zapisa, kao odgovor na hapšenje u Zagrebu, poručeno je da je uhvaćen pogrešan čovek. Ako je bio član INF grupe, grupa je nastavila sa radom i bez njega. Ako nije, mesec dana smo čitali o tome da jeste, a ta se ljaga teško briše.

Kako su ulazili

Na pitanje kako su ovi upadi izvedeni, javnost nema odgovore.

U devet meseci hronologije i izveštavanja nije imenovana nijedna ranjivost, nije opisan nijedan propust i nije objavljen nijedan forenzički nalaz koji bi ukazivao na operativne taktike INF grupe. Najbliže tome je napomena stručnjaka za bezbednost Jurice Čulara od 25. avgusta gde napadači tvrde da ulaze kroz iste propuste kao i pre, čime ismevaju mehanizme zaštite. Svakoj kriminalnoj grupi je u interesu da se prikazuje aktivnijom i moćnijom nego što jeste, ali bez forenzičke potvrde nijedna od tih tvrdnji ne stoji.

Napadnute institucije tu prazninu ne popunjavaju. Klinika je odbila da komentariše navode o curenju podataka. RFZO je saopštio da radi na slučaju, ali javnost nije obaveštena o detaljima istrage. Hrvatski penzijski zavod je potvrdio napad na korisničku aplikaciju i naglasio da jezgro sistema nije zahvaćeno, ali krađa podataka nije potvrđena. Hrvatsko pravosuđe se povodom 86.000 procurelih zapisa nije oglašavalo. Da je jedan od hrvatskih finansijskih portala uopšte pogođen, saznalo se jer je privatna firma za nadzor primetila tu objavu na kriminalnom forumu.

Tehnički opisi postoje koliko nam ih predoče sami napadači. Kod RFZO-a prodavac tvrdi da je ušao kroz SQL injekciju, propust na javnoj formi za proveru podataka. Na portalu Ministarstva prosvete, za podnošenje zahteva za stipendije, napadač navodi da je produkcija bila zaštićena sa fabrički podrazumevanom lozinkom, ključevima sa preširokim ovlašćenjima ili bez ikakve zaštite. To jesu tvrdnje napadača, ali imenuju konkretan propust koji treba proveriti. Neko bi mogao da se našali kako nama sajber kriminalci rade bezbednosnu reviziju sistema, i ne bi bio daleko od istine.

U prvom slučaju sa sistemom za poruke u autobusima, administrator Bezbednog Balkana je proverio izložene servise žrtve i našao šest godina star operativni sistem i servise pune rupa. Sa takvim pristupom bezbednosti, ne treba veliko znanje da bi se provalilo u sistem, i ta uzročno-posledična veza se provlači kroz većinu sajber incidenata u regionu. Na mapi sajber kriminala, mi smo poput otvorenih vrata, uz našu prepoznatljivu gostoljubivost.

Gospodo kriminalci, izvolite, nemojte se izuvati.

To je, međutim, tumačenje, ne nalaz. Počiva na javnim podacima kojih jedva ima i na dugogodišnjem iskustvu. Istraga verovatno raspolaže dodatnim informacijama i može utvrditi drugačije stanje, a pitanje krivične odgovornosti za učinjeno ne menja stranu. Otvorena vrata nisu poziv za krađu, a ko je to učinio utvrđuje sud.

O najaktivnijoj grupi u regionu, dakle, javno se zna šta je ukrala i šta je sa tim podacima radila. Kako je ulazila, zvanično se ne zna.

Kazneno-popravne mere

Kad podaci procure, država ima dva odgovora. Jedan je krivični postupak i vodi ga sud i policija. Drugi je upravni i vodi ga nadzorno telo za zaštitu podataka — ono od kojeg građani zaštitu i očekuju.

Kako taj drugi odgovor izgleda kada radi, pokazuje hrvatska strana. Pošto penzijski zavod nije u zakonskom roku prijavio povredu, tamošnja agencija je za jedan dan pokrenula nadzor po službenoj dužnosti, i to je i saopštila.

U Srbiji je nadzor nad ginekološkom klinikom pokrenut 2. aprila, takođe po službenoj dužnosti. Objavljen ishod tog nadzora nismo našli — ni rešenje, ni izrečenu meru, ni obaveštenje da je postupak okončan. Moguće je da postoji, a da nije objavljen; iz javnih izvora se to ne vidi. Ni za kladionicu i tvrdnju o 3,8 miliona procurelih korisnika javni odgovor države nismo našli.

Mandat dosadašnjem povereniku je istekao 26. jula, a javni poziv za izbor novog raspisan je 15. jula, sa rokom za prijave od trideset dana; do dana objave ovog teksta izbor nije saopšten, a dužnost obavlja zamenica. Institucija kojoj se po zakonu prijavljuju slučajevi povrede podataka, i koja jedina može da izrekne meru ustanovi koja je curenje prećutala, u ovom trenutku nema izabranog čelnika.

Šta je dobro, šta može bolje

Sve dosad navedeno lako može da se tumači kao opšta kritika sistema i fatalizam kojem je većina sklona, ali to nije poenta ovog teksta.

Hapšenje jeste veliki rezultat. Kriminalce iza mrežnog kabla nije lako naći, a sprečena prodaja podataka nije mala stvar; da su nastavili po svom, uhapšeni bi pravili sve veću štetu i prizvali još goru nevolju. Ruku na srce, preterivanje u hvalospevima je mana svake službe i to ne poništava posao koji je urađen. Ostaje da sud utvrdi činjenice i presudi za učinjeno.

INF grupa je imala interes da laže u oba pravca — da naduva obim, jer to diže cenu, i da tvrdi kako uhapšeni nisu njeni, jer tako deluje nedodirljivo. Nijedna njena tvrdnja u ovom tekstu nije uzeta kao činjenica.

Bezbedan Balkan je domaći bezbednosni forum na kojem struka razmenjuje nalaze i gde javnost dobija preko potrebne informacije. Da nema njega, ne bi bilo ovog teksta i zaborav bi progutao sve. BB je pokretač rasprave kad svi ćute. Njegova hronologija je pritom pregled, a ne nalaz — ovaj tekst se na nju oslanja više nego na ijedan drugi izvor, pa tu ogradu dugujemo i njemu i čitaocu.

Iako tako zvuči, institucije nisu ostale nepokretne. Odgovora je bilo, samo ne u onoj meri i na onaj način koji javnost sa pravom očekuje. Tu dolazimo do pitanja da li je sve to bilo dovoljno i da li možemo bolje, a tu je odgovor uvek potvrdan.

Bilans uspeha

Ono što je objavljeno ostaje objavljeno. Baza od 86.000 zapisa podeljena je besplatno, preuzeta nepoznat broj puta na nepoznatom broju mesta, i tu povratka nema. Slučaj ginekološke klinike je Šer fondacija opravdano nazvala rodno zasnovanim onlajn nasiljem zato što uz imena stoje dijagnoze i terapije pacijenata. Rizik od stigmatizacije žrtava i ucena nema rok trajanja. Zakon traži da se pogođeni obaveste, a na celom spisku slučajeva nijedna ustanova nije javno saopštila da je to uradila.

Istog dana kad je saopštena vest o hapšenju pripadnika INF grupe, drugi akter je objavio da je sa portala Ministarstva prosvete za učeničke i studentske kredite i stipendije izvukao podatke 83.373 učenika i studenata, sa gotovo pola miliona popunjenih dokumenata. Po njegovom opisu, on u sistem nije provalio, nego se ušetao.

Hapšenje ne menja ono što je upade omogućilo. Sistemi u kojima država drži podatke građana godinama se održavaju tek toliko da rade: operativni sistemi bez zakrpa, slabe lozinke bez dvostrukih provera, ranjivi servisi izloženi na internetu, bez potrebe i obzira. Policija tu ne može ništa — ona uklanja kriminalce kojih nikad neće manjkati, ali se uzroci ne rešavaju saniranjem posledica. Trošak ne snosi državni aparat, nego građani koji mu veruju — ljudi koje niko ništa ne pita i po pravilu ni o čemu ne obaveštava.

Ako se utvrdi da je INF grupa trajno onesposobljena, imamo šta da slavimo. Ali to je samo jedna bitka, jer vrata kroz koja su prošli i dalje stoje širom otvorena.

Izvori

• Uhapšena „INF grupa" koja je hakovala državne institucije i kompanije i lične podatke građana — N1, 27. avgust 2026, 16.57
• Policija ovnom razvalila vrata, pa ovako uhapsila hakere: Upali u poverljive baze podataka Srbije i Hrvatske — Telegraf, 27. avgust 2026, 17.12
• Trojica uhapšena zbog hakovanja, među njima maloletnik — Telegraf, 27. avgust 2026.
• Uhićeni srpski hakeri. Napali su i Ministarstvo rada u Hrvatskoj — Index.hr, 27. avgust 2026, 18.18
• Kompromitovan sistem poruka vozačima gradskog saobraćaja — Bezbedan Balkan, 24. maj 2026.
• Hronologija „INF Grupa" i sličnih kompromitacija i curenja podataka — Bezbedan Balkan, poslednja izmena 25. avgust 2026.
• „Vreme" saznaje: Procurila baza sa podacima 5.000 pacijentkinja iz ginekološke klinike u Srbiji — Vreme, 2. april 2026.
• Poverenik pokrenuo inspekcijski nadzor ginekološke klinike iz koje se sumnja da su „procurili" zdravstveni podaci — N1, 3. april 2026.
• Podignuta kaznena prijava protiv Srbina koji je hakirao po Hrvatskoj — tportal, 30. jul 2026, sa kvalifikacijom dela i članovima Kaznenog zakona
• Srbinu koji je hakirao hrvatske institucije određen istražni zatvor. U pritvoru ga pokušao zadaviti mladić — Telegram.hr, 30. jul 2026.
• Bijeli haker promijenio stranu? Doznalo se tko je hakirao hrvatske institucije — Bug.hr, 7. avgust 2026.
• Srpski haker upao u MUP, Ministarstvo financija, HZZO, HZMO... Doznajemo tko je on — Index.hr
• U Zagrebu uhapšen državljanin Srbije zbog hakovanja, istraga proširena na sumnje o špijunaži — 021, 6. avgust 2026, 18.45
• Srpski hakeri: Objavili smo podatke 86.000 Hrvata. Dolazimo po sve što vam je drago — Index.hr, 11. avgust 2026, 11.49
• INF Grupa ponovno napada: srbijanski hakeri kažu da su kompromitirali hrvatski pravosudni sustav — Bug.hr, 10. avgust 2026.
• HZMO se oglasio o hakerskom napadu, AZOP pokrenuo nadzor — Bug.hr, 20. avgust 2026.
• Hakerski napadi se nižu. Stručnjak za IT sigurnost: Naviknite se! — Netokracija, 25. avgust 2026.
• Srpska grupa na dark forumu objavila da je hakirala FinInfo i zdravstvenu ustanovu — Index.hr, 23. avgust 2026.
• Major international operation against the Ragnar Locker ransomware group with Eurojust support — Evrojust, 20. oktobar 2023.
• Eurojust supports international operation against world’s largest ransomware group — Evrojust, operacija Kronos protiv LockBita, februar 2024.
• Operation Endgame continues: international coalition takes malware offline — Evrojust, 24. jun 2026, o akciji od 15. do 19. juna
• Ističe mandat Milanu Marinoviću: Šta je obeležilo sedam godina na čelu institucije Poverenika — Danas
• Sopstvena arhiva vesti, po datumima: ginekološka klinika (3. april), smishing preko lažne eUprave (24. april), sajt RFZO-a (18. avgust), portal Ministarstva prosvete za stipendije (27. avgust)