№0923

Ranjivosti

10. OKT 2026.

↳Huntress

Napadači preuzimaju Ahsay servere za backup, zakrpe još nema

Za propuste u konzoli za upravljanje backupom AhsayCBS zakrpa još ne postoji, a napadači ih uveliko koriste. Firma Huntress primetila je prve napade 7. oktobra uveče, a do sledećeg dana pogođeno je pet organizacija. AhsayCBS je centralna konzola Ahsay softvera za backup, koju uglavnom koriste firme koje backup usluge pružaju drugima: u njoj se otvaraju korisnici, podešavaju pravila i nadgleda kopiranje podataka. Napad spaja dva propusta. Prvi omogućava da se zaobiđe prijava, a drugi da se na serveru, bez ikakve lozinke, izvrši bilo koja komanda sa najvišim ovlašćenjima. Drugi propust nosi najvišu ocenu ozbiljnosti, 10,0. Huntress je najpre javio da najnovija verzija 10.3.4 nije pogođena, ali je posle nekoliko sati tu izjavu povukao. Na preuzetim serverima napadači su ostavljali veb šelove, prolaze za kasnije i instalirali rudare kriptovaluta prerušene u Microsoft Edge. Uz njih su puštali i PowerShell skriptu, najverovatnije pisanu uz pomoć AI-ja, koja gasi rudarenje čim se otvori Task Manager. Krađa podataka i ransomver za sada nisu primećeni. Ahsay nije odgovorio na pitanje kad stiže zakrpa.

№0922

Vesti

10. OKT 2026.

↳The Record

Osumnjičeni za Qilin uhapšen na odmoru u Japanu i izručen Nemačkoj

Osumnjičeni član ransomver bande Qilin otišao je na odmor u Japan, a završio u nemačkom pritvoru. Japanska policija je 8. oktobra potvrdila da je ruski državljanin star 28 godina uhapšen u maju u hotelu u Osaki i izručen Nemačkoj. Prema japanskim medijima, istražni organi su za njegovo putovanje znali unapred, a izručenje je obavljeno još u junu. Nemačka ga je tražila zbog ransomver napada na jednu nemačku firmu, čije ime nije objavljeno. Ni ime osumnjičenog nije objavljeno, a nemačka policija nije odgovorila na pitanja novinara. BleepingComputer navodi da se sumnja da je bio među vodećim članovima bande. Qilin banda nudi ransomver kao servisnu uslugu: jedna ekipa održava alate i infrastrukturu, a saradnici izvode napade, pa zajedno dele plen. Pre nego što zaključa fajlove u mreži žrtve, banda izvlači podatke, pa ucenjuje i njihovim objavljivanjem. Od 2022. na njenom spisku je više od 2.350 poznatih žrtava u 62 zemlje, među njima pivara Asahi, Nissan i američka agencija ATF. Ove godine napala je nemačku stranku Die Linke, a u januaru i rumunskog operatera naftovoda. U julu je, prema istraživačima, bila druga najaktivnija ransomver banda, sa 127 prijavljenih napada.

№0921

Istraživanja

10. OKT 2026.

↳Have I Been Squatted

Jedno ćirilično slovo dovoljno da lažni apple.com pročitate kao pravi

Samo jedno slovo iz kazahstanske i mongolske ćirilice dovoljno je da Chrome lažni apple.com prikaže kao pravi. Istraživači Ian Muscat i Leanne Briffa iz servisa Have I Been Squatted registrovali su 20 domena koji izgledaju kao poznate adrese, a sastavljeni su od ćiriličnih i neobičnih latiničnih slova. Chrome 154 prikazao je adresu аррӏө.com čitljivo, sa katancem i važećim sertifikatom, bez ikakvog upozorenja. Chrome inače ima zaštitu: adresu sastavljenu samo od ćiriličnih slova koja liče na latinična prikazuje u obliku xn--…, koji odmah odaje prevaru. Ta zaštita proverava da li su sva slova u adresi sa njenog spiska, koji je ručno sastavljen i u aktuelnoj verziji ima 28 slova. Dovoljno je jedno slovo van spiska, poput ө, koje liči na o i e, pa da se zaštita ne aktivira. Druga provera poredi adresu sa oko 8.500 poznatih sajtova, ali slova sa kukicom ili crtom, poput latiničnog ƙ, prolaze i kroz nju. Tako su prošli oƙta.com i niƙe.com. Gmail je svih 20 adresa pošiljaoca prikazao u lažnom obliku, a Outlook na vebu kao xn--. Na celom .com domenu istraživači su našli oko 162.000 parova adresa koje izgledaju isto, mada nije svaki par prevara. Rupe se krpe slovo po slovo: Chrome 148 blokirao je dva takva slova, a ćirilično м je na spisak dodato tek 11. septembra i u izdatoj verziji ga još nema. Da li je Google obavešten o novim nalazima, istraživači ne navode.

№0920

Praksa

10. OKT 2026.

↳Microsoft

Windows bez julske zakrpe od juna 2027. prestaje sa ažuriranjima

Microsoft je 8. oktobra objavio da 17. maja i 19. juna 2027. ističu sertifikati preko kojih računar komunicira sa Windows Update serverom. Računari koji do tada ne pokupe nove sertifikate izgubiće pristup Windows Update-u. Ko redovno ažurira podržanu verziju, nema šta da brine, jer je nove sertifikate već dobio. Windows 11 25H2 je spreman, a 24H2 i Windows Server 2025 treba da imaju septembarsku zakrpu iz 2025. ili noviju. Ostale podržane verzije Windowsa 11 i 10 i Windows Server 2022 moraju da imaju julsku zakrpu iz 2026. pre 19. juna 2027. Za Windows Server 2016 i 2019 i Windows 10 Enterprise 2019 LTSC rok je kraći, 17. maj. Za sve ostale verzije Microsoft ima jedan savet: nadogradnja na podržanu verziju. To pogađa i Windows 10 računare koji nisu u programu produžene podrške ESU, jer su poslednje zakrpe dobili u oktobru 2025. Program ESU za kućne korisnike Microsoft je u junu bez najave produžio do 12. oktobra 2027, pa računari u njemu ostaju pokriveni. Promena ne važi za računare koje firma ažurira preko sopstvenog WSUS servera.

№0919

Napadi

9. OKT 2026.

↳Bitdefender

Jeftini Android telefoni i lažni „Ultra“ modeli zaraženi pre prvog paljenja

Na tržištu ima jeftinih Android telefona koji kupcima stižu sa preinstaliranim malverom koji je gotovo nemoguće ukloniti. Bitdefender je kampanju nazvao Midnight Mimosa i izveštaj o tome objavio 8. oktobra. Malver je ugrađen u fabrički softver telefona sa MediaTek čipovima i predstavlja se kao deo operativnog sistema. Najviše ga je bilo u modelima Doogee S200 X i Cubot KINGKONG X. Većina takvih uređaja su, u stvari, nevešto napravljene kopije koje se predstavljaju kao iPhone 17 Pro Max ili Samsung Galaxy S25 Ultra. Zaraženi telefoni najčešće bez pitanja instaliraju aplikacije za različite usluge, poput vremenske prognoze, vizuelnih unapređenja i kojekakvih skenera dokumenata koje korisnicima možda deluju korisno ili zanimljivo, dok u pozadini prikazuju oglase, pa čak i same klikću na njih i otvaraju opskurne sajtove, pa neko na tome zarađuje novac, daleko od očiju vlasnika koji nije dobio ono što je očekivao. Primećene su i aplikacije koje od telefona prave proxy uređaje i troše internet korisnika za nekog drugog, ko zna gde i ko zna na šta. Bitdefender potvrđuje da se sve to već dešava. Kako ih Google Play Protect ne bi detektovao, malver pre svake instalacije isključi Play prodavnicu, pa je posle ponovo uključuje. Ovim trendom je pogođeno na hiljade uređaja u više od 150 zemalja, nekoliko godina unazad, najviše u Meksiku, Francuskoj i Italiji. Ko je i u kom trenutku ubacio malver u lanac snabdevanja nije utvrđeno, a proizvođači se po ovom pitanju ne oglašavaju. I to im nije prvi put. Dr.Web je još 2018. našao Triada trojanca u fabričkom softveru desetina jeftinih modela, među njima i Doogee i Cubot.

№0918

Ranjivosti

9. OKT 2026.

↳Zero Day Initiative

Sedam timova provalilo u Galaxy S26, uglavnom preko poznatih propusta

U Samsungov najnoviji telefon Galaxy S26 za tri dana je provalilo sedam hakerskih timova, a u bar šest napada istraživači su koristili već poznate propuste. Reč je o takmičenju Pwn2Own, koje je ove nedelje održano u irskom Korku. Organizator, Zero Day Initiative, plaća istraživače da pred publikom provale u uređaje i programe, a otkrivene propuste predaje proizvođačima, koji imaju 90 dana da ih zakrpe. Kad lanac napada sadrži propust koji je neko već prijavio, to se zove kolizija i nagrada je manja. Prvog dana je, na primer, Samsung već znao za tri od četiri propusta iskorišćenih u jednom od napada na S26. Galaxy nije usamljen: prema našem prebrojavanju dnevnih izveštaja organizatora, od 49 uspešnih napada 27 je sadržalo bar jedan već poznat propust. Google-ov Pixel 10 provaljen je tri puta poslednjeg dana takmičenja, a tim Ikotas Labs je za lanac protiv njega dobio 300.000 dolara i titulu najboljeg na takmičenju. Provaljeni su i Philips Hue most za pametnu rasvetu, u lancu od sedam do tada nepoznatih propusta, kućni centar Home Assistant, Sonos zvučnik, Garmin merač pritiska i štampači Lexmark, Canon i Brother. Na meti su bili i AI alati: LiteLLM, koji je ove godine već bio zatrovan i aktivno napadan, provaljen je dva puta, a OpenAI Codex je pao korišćenjem samo jednog propusta. Po zbiru dnevnih izveštaja, organizator je isplatio više od 1,2 miliona dolara.

№0917

Vesti

9. OKT 2026.

↳The Register

Četiri američke države tuže TP-Link zbog „stoprocentne zaštite“ i veza sa Kinom

TP-Link je na svom sajtu još u novembru 2025. obećavao „100 odsto zaštitu“ mreže. Sada ga zbog toga, između ostalog, tuže četiri američke savezne države. Javni tužioci Floride, Ajove, Montane i Nebraske 6. oktobra su podneli gotovo identične tužbe protiv firme TP-Link Systems, po zakonima o zaštiti potrošača. Tvrde da je proizvođač obmanjivao kupce reklamama o bezbednosti, dok su njegovi ruteri imali kritične propuste. Drugi deo tužbi tiče se Kine. Prema tužiocima, firma koja je nastala u Šenženu, a sedište sada ima u Kaliforniji, prećutala je zavisnost od kineskih dobavljača, razvoja i proizvodnje. TP-Link tvrdi da uređaje za američko tržište proizvodi u Vijetnamu. Tužioci navode da se u toj fabrici tek 0,5 procenata vrednosti delova nabavlja u samom Vijetnamu, a sve ostalo stiže iz Kine ili preko nje. Tužbe navode i svedočenje Roba Joycea, bivšeg direktora za sajber bezbednost u NSA, da su TP-Link ruteri bili među uređajima koje su zloupotrebljavale kineske grupe Volt Typhoon i Flax Typhoon. Koliko je to veliki igrač, pokazuju podaci firme Circana, koja prati maloprodaju u SAD: TP-Link je 2024. imao oko 36,6 odsto prodatih rutera u zemlji. TP-Link tvrdi da su tužbe zasnovane na „lažnim premisama“, da je nijedna strana vlada ne kontroliše i da podatke korisnika ne deli sa stranim vladama. Teksas je sličnu tužbu podneo još u februaru, a federalna komisija FCC je u martu zabranila odobravanje novih modela kućnih rutera proizvedenih van SAD, bez obzira na brend.

№0916

Napadi

8. OKT 2026.

↳Island

Lažni Metin AI alat za oglase stigao pre pravog i krao naloge oglašivača

Napadači su Metin AI alat za oglase „lansirali“ pre Mete. Meta je 8. septembra predstavila Muse, AI agenta koji umesto korisnika obavlja zadatke. Do 16. septembra osvanuo je sajt „Muse Ads“, sa obećanjem AI menadžera za plaćene kampanje. Pravo Metino povezivanje Musea sa nalozima za oglašavanje stiglo je tek 29. septembra, i to samo za SAD i Kanadu. Lažni sajt su opisali istraživači firme Island, koja se bavi bezbednošću veb-pregledača. Mete su ljudi koji vode oglašavanje: agencije, zakupci oglasnog prostora i administratori naloga preko kojih se upravlja klijentskim kampanjama. Sve se vrti oko jednog dugmeta „Poveži“. Klik ne otvara Google-ovu stranicu za prijavu, nego unutar stranice iscrtava lažni prozor pregledača, sa katancem i adresom accounts.google.com. Trik je poznat pod imenom browser-in-the-browser: adresa koju žrtva vidi je samo slika, a sve što otkuca odlazi na fišing sajt. Sa druge strane sedi čovek koji prati unose uživo i bira šta da zahteva sledeće — još jednu lozinku, SMS kod, potvrdu u aplikaciji ili Okta odobrenje. Ista platforma je ranije glumila ChatGPT, Gemini, Claude, Perplexity i Manus, ali i oglase za posao u Tesli i Louis Vuittonu. Na jednoj od stranica istraživači su za oko mesec dana zabeležili unose sa oko 200 mejl adresa, a kampanja i dalje traje.

№0915

Vesti

8. OKT 2026.

↳The Register

Optužen da je tajno isplaćivao ransomver bande, a žrtvama obećavao otključavanje podataka

Firma koja je žrtvama ransomvera savetovala da ne plaćaju otkup, prema američkim tužiocima, otkup je plaćala sama — tajno i uz debelu maržu. Zohar Pinhasi, vlasnik firme MonsterCloud sa Floride, optužen je u Njujorku za prevaru i udruživanje radi prevare. Firma je na sajtu tvrdila da ima „vlastite alate“ i „napredne tehnike dešifrovanja“ podataka. Tužioci navode da takvih alata nije bilo. Prema optužnici, Pinhasi je stupao u kontakt sa ransomver bandama i od njih kupovao ključeve za dešifrovanje fajlova svojih klijenata. Žrtvama napada je na taj način naplaćeno više od 19 miliona dolara, a napadačima isplaćeno nešto više od 8 miliona. U jednom slučaju iz avgusta 2023. napadači su tražili otkup od oko 8.200 dolara, a Pinhasi je klijentu tu „uslugu“ naplatio oko 150.000. Na sajtu firme stajale su preporuke, a bar jedna je, prema tužiocima, dolazila od plaćenog portparola MonsterClouda. Taj portparol je u maju 2019. pitao Pinhasija da li firma uopšte ima softver za dešifrovanje. Odgovor je bio da MonsterCloud nema nikakvu tehnologiju za to. Doduše, na samom sajtu MonsterClouda u FAQ sekciji se spominje da firma ponekad pribegava drugim sredstvima i da je sve navedeno u ugovoru. Istog meseca 2019. ProPublica objavljuje istraživanje po kojem MonsterCloud i još jedna američka firma uglavnom samo isplaćuju napadače, dok se Pinhasi branio time da su njihove metode njihova poslovna tajna. Sedam godina kasnije stiže optužnica, koja pominje i saučesnike među zaposlenima i spoljnim saradnicima. Optužba nije presuda, ali za svaku tačku preti do 20 godina zatvora.

№0914

Ranjivosti

7. OKT 2026.

↳BleepingComputer

Dva sata posle objave detalja propusta, napadači krenuli na Jiru i Confluence

Atlassian je 5. oktobra upozorio na kritičan propust u osam svojih proizvoda koje firme drže na sopstvenim serverima, među kojima su Jira, Confluence i Bitbucket. U Jiri timovi vode zadatke, Confluence je interna dokumentacija firme, a u Bitbucketu se čuva programski kod. Propust, CVE-2026-21589 sa ocenom 9,3, dozvoljava napadaču da bez prijave pročita fajlove sa servera, ako zna njihovo tačno ime i lokaciju. Firma watchTowr je zatim objavila detaljan tehnički opis propusta, sa primerom koji pokazuje kako se zloupotrebljava, a firma Previdian je prve pokušaje na svojim uređajima-mamcima zabeležila dva sata kasnije. Najopasniji primer je Jira povezana sa Atlassianovim sistemom za prijavu Crowd. U jednom od njenih fajlova lozinka stoji u čitljivom obliku, a sa njom napadač može sebi da napravi administratorski nalog. Atlassian je objavio ispravke za sve pogođene proizvode, a verzije u oblaku su već zakrpljene. Kompanija kaže da ne može da utvrdi da li je neki konkretan server već provaljen.